Sami smo...

Noć je tiha i cvrčci spavaju.
Mesec plače, a zvezde se prozevaju.
Pogrešne misli tumaraju.
Mora biti da su sišle s uma.

Dan je beskrajan i konj se budi.
Sunce umire, a oblaci ga sahranjuju.
Pogrešne misli planduju.
Mora biti da ih nije sramota.

Mrtvaci ustaju i gore im oči.
Vezuju nas lancima i piju nam krv.
Mora biti da smo sami sebi
iskopali preduboku raku.