Argento Soma (Kazuyoshi Katayama, 2000-2001)

(Još jedna neznatno dorađena recenzija pisana za BG-Anime.)

Neon Genesis Evangelion je, složiće se većina ljubitelja animea, već stekao kultni status, a inspirisao je najmanje dva serijala. Jedan je briljantni RahXephon iz 2002-e, koji svojom nadrealnošću uspeva da se uzdigne iznad "starijeg brata", a drugi je solidni Argento Soma (aka AΠHENTO ΣOMA, "Srebrno telo") iz 2000-e, o kome će ovde biti reči i koji, uprkos činjenici da ostaje u senci Evangeliona,  pokazuje relativno visok stepen originalnosti, naročito kada na scenu stupe "otkrovenja".

Godina je 2059-a. Dr. Noguchi sa univerziteta "Universal", potpomognut grupom odmetnutnih naučnika, među kojima je i dvoje studenata, stidljiva Maki Agata i njen momak Takuto Kaneshiro, pokušava da oživi telo vanzemaljca, pogodno imenovanog Frank (skraćeno od naslova čuvenog romana književnice Mary Shelley), a sve u cilju spoznaje posetilaca naše planete. Eksperiment se odvija u skrivenoj laboratoriji "Morgue", koja se, nakon revitalizacije bio-mehaničke telesine, urušava, a Takuto jedini preživljava. Dok Frank luta divljim predelima multinacionalne Amerike, nailazi na trinaestogodišnju devojčicu Hattie (pravo ime Harriet), čiji su roditelji stradali pre pet godina u prvom "bliskom susretu". Nekim čudom, ona uspeva da komunicira sa stvorenjem i njih dvoje se ubrzo sprijateljuju, a zatim postaju štićenici tajne organizacije "Funeral". U međuvremenu, Takuto je, uništenog lica i pomućenih misli, vezan za bolnički krevet. Podstaknut željom za osvetom zbog izgubljene ljubavi, prihvata ponudu misterioznog Mr. X-a i dobija identitet poručnika Ryua Some i svoje mesto u "Funeral"-u.

Tamo gde Argento Soma prestaje da liči na Frankenštajna, javljaju se sličnosti sa Evangelionom. Međutim, ispod déjà vu površine krije se sasvim drugačija zverka. Možda narativ klizi sporije nego što se dalo očekivati posle dinamičnog prologa i tek u sićušnim detaljima nagoveštava ideju koja iza njega stoji, ali kada dođe do iznenađujućeg preokreta, koji ne izneverava vaša očekivanja, pitate se: "Da li je moguće da je onako počelo?" Posredi je ozbiljna psihološka igra, isprepletena sa egzistencijalističkim pitanjima, političkim i vojnim mahinacijama, kao i istraživanjem makro- i mikrokosmosa, na ivici sa alhemijom. Sa jedne strane je akciona naučna fantastika, a sa druge dirljiva drama, obavijena velom misterije. Iako ovakav opis možda deluje opterećujuće i prezasićeno, prikazana sadržina to sigurno nije. Istina je da svojim ambicioznim projektom Kazuyoshi Katayama ne dostiže neslućene visine, niti pokreće revoluciju zalazeći u sve one silne oblasti, ali svejedno uspeva da stvori više od zanemarljivog plagijata.

Svoju snagu ovo ostvarenje prevashodno crpe iz glavnih likova, Harriet (Hattie) Bartholomew i Takuta Kaneshira (aka Ryua Somu), koji, svako na svoj način, pokušavaju da se izbore sa traumom i da, nagrđeni emocionalnim ožiljcima, sačuvaju zdrav razum. Zahvaljujući sporednim protagonistima (kao što je petoro oficira "Sahrane" – Dan, Guenevere, Sue, Michael i Lana), kojima je posvećeno onoliko pažnje koliko je bilo potrebno da izađu iz okvira arhetipova i približe se gledaocu, ovo dvoje prolaze kroz preobražaj. Osim toga, valjalo bi spomenuti i simpatičan odnos između Hattie i Franka, koga ona vidi kao vilenjaka i čija uloga je značajnija nego što se na prvi pogled čini, i flešbekove iz Takutove prošlosti, iz kojih bolje upoznajemo tragično nastradalu Maki, ali i dvoličnog antiheroja, Ryua. Ne sme se zaobići ni uloga Mr. X-a, koji retkim, ali uvek teatralnim pojavljivanjem i citiranjem Šekspira, zauzima uočljivo mesto u galeriji najupečatljivijih aktera japanimacija.

Za specifičan, neobičan dizajn protagonista, kome treba uputiti sitnu zamerku na nedovršenosti nosa u određenim uglovima, bio je zadužen Shukou Murase (reditelj Witch Hunter Robin i Ergo Proxy), a za dizajn "Sarg"-ova (sarg (ger.) = kovčeg) i "Tod"-ova (tod (ger.) = smrt) zaslužan je Kimitoshi Yamane (mecha dizajn za Escaflowne, Cowboy Bebop, Gundam). Skoro neprimetne razlike u fizičkom izgledu vanzemaljaca (takođe sa Yamaneovim potpisom) verovatno će razočarati/odbiti one koji očekuju raznovrsnost kakva je prisutna među "anđelima" iz Evangliona, ali njihova generičnost dobija smisao, čim se sve kockice u priči sklope. Animacija je standardno dobra i konzistentna, a muzička podloga je raznolika i nemoguće ju je ne primetiti, jer svaku scenu upotpunjuje onako kako joj dolikuje. Obeležena je retro prizvukom, koji posebno dolazi do izražaja u veseloj kompoziciji "Horizon" sa odjavne špice, neodoljivo podsećajući na sedamdesete.

Čak i da niste ljubitelj mecha animea, postoji velika verovatnoća da ćete u ovom ipak pronaći nešto za sebe...