14 Mar 2014

Jaulas (Juan José Medina, 2009)


Devet godina nakon sjajnog debija, stop-motion horora El octavo día de la creación, meksički animator Juan José Medina isporučuje podjednako fascinantnu minijaturu - alegoričnu postapokaliptičnu fantaziju Jaulas (Kavezi). Prema zvaničnom opisu, ona prikazuje "ciklus zlostavljanja i eksploatacije u neprijateljskom okruženju", dok su njeni bizarni protagonisti obavijeni velom misterije.

Na početku vidimo starca koji, sa nekoliko drvenih kaveza na leđima, tumara nedoglednom pustinjom. Zlatnim novčićem, koji nosi u levoj ruci, čini znak krsta, pre nego što nalet peščane oluje zauvek menja njegov i život jednog od stvorenja iz tovara. Iz kutije koju snažni vetar odvaja od ostalih izlazi heruvim umilnog glasa, morbidnog izgleda i nasilne prirode. Sa licem deteta, smeđim krilima i ogoljenom kičmom kao repom, vragolan kreće u potragu za svojim ocem (ili bolje reći, robovlasnikom), otkrivajući pri tom draži novopronađenog tela...

Ponovo se udružujući sa starim saradnicima, Sergiom Ulloom iza kamere i Ritom Basulto na mestu umetničkog direktora, Medina svakim frejmom animacije dokazuje da odlično vlada medijem i da zaslužuje mesto uz velikane kao što su Švankmajer i braća Quay. Kao glavno izražajno sredstvo primenjuje upečatljive vizuelne kompozicije, uokvirene sablasnim horskim skorom Alfreda Sáncheza Gutiérreza, oslanjajući se na brižljivo izrađene i detaljima bogate marionete Leóna Fernandeza. Njihovim hladnim pogledima ukazuje na obezljuđenost fiktivne budućnosti, a usahlim bojama, među kojima dominiraju smeđi i oker tonovi, intenzivira neprijatan osećaj očaja, beznađa i neizbežnosti.

No comments:

Post a Comment