7 Jun 2012

Armitage III (Hiroyuki Ochi, 1995)

"Zašto nas ljudi prave, ako im nismo potrebni?"
U ne tako dalekoj budućnosti, sredinom XXI veka, detektiv Ross Sylibus dobija prekomandu na kolonizovani Mars, gde bivši Zemljani žive sa "second type" androidima kao svojim slugama. Tokom njegovog leta svemirskim šatlom odigrava se ubistvo Kelly McCannon, poslednje country pevačice. Ispostavlja se da je ona ilegalno proizveden i unapređen ginoid (kao i izvestan broj umetnica sa crvene planete), čijeg postojanja je do razotkrivanja bio svestan samo ubica, René D'anclaude. Sylibus počinje da radi na intrigantnom slučaju, zajedno sa novom partnerkom, vatrenom policajkom Naomi Armitage, lagano otkrivajući zaveru koja stoji iza zločina, dok se među stanovnicima kolonije St. Lowell raspiruje mržnja prema sintetičkim humanoidima...


Četvorodelna OVA Armitage III nastala je prema scenariju Konake Chiakija (Serial Experiments Lain, Malice@Doll, Texhnolzye), kome je kao glavni izvor inspiracije poslužio kultni Blade Runner ili roman Do Androids Dream of Electric Sheep? na kome je film zasnovan. Baveći se pozitivnim i negativnim posledicama tehnološkog napretka, problemima savremenog društva, izazvanih opadanjem nataliteta sa jedne, odnosno prenaseljenošću s druge strane, i samointrospekcijom glavne junakinje, Chiaki stvara vrlo ubedljiv, istovremeno zabavan i kontemplativan, akcioni cyberpunk triler, koji uključuje ideološke konflikte velikih (intergalaktičko-feminističkih) razmera. Kroz prikaz poljuljanog odnosa čoveka i samosvesne mašine, on podstiče pitanja koja se tiču humanosti i (neiskorenjive) diskriminacije. Uprkos tematskoj širini, priča nije preopterećena, dok vremenski okvir od dva sata i petnaestak minuta omogućava pravilan i dinamičan ritam naracije i poneki neočekivani preokret. Paralelno sa razvojem radnje, rađa se ljubav između Naomi i Rossa, iako im se stavovi na početku uopšte ne podudaraju, a njihovi se karakteri oblikuju zahvaljujući međusobnom uticaju i sticaju nesrećnih okolnosti. Budući da su oboje dovoljno upečatljivi, i nije tako značajan nedostatak što većina sporednih likova ostaje u senci.


Prema današnjim standardima, ali i kada se uporedi sa sadržajno bliskim vršnjakom Kōkaku Kidōtai (Ghost in the Shell), animacija deluje pomalo zastarelo. Međutim, njena nekonzistentnost nadomešćena je Ochijevim unikatnim dizajnom likova, čija izuzetnost posebno dolazi do izražaja u krupnom planu, i impresivnim pogledima na futuristički megalopolis, obasjan neonskim svetlima, po uzoru na onaj iz gorespomenutog ostvarenja Ridleyja Scotta. Mračna paleta boja, duboke senke i naelektrisana muzička podloga, na granici između synth-popa i industriala, savršeno pristaju turobnoj atmosferi, povremeno razbijenoj suptilnim humorom. Dugometražni nastavak Armitage III: Dual Matrix (2002) vizuelno je superiorniji i sa nešto tvrđim soundtrack-om, ali je orijentisan ka pucnjavi, jurnjavi i eksplozijama, pa će gledaoci kojima bude prijao dominantniji misaoni aspekt OVA-e verovatno biti donekle razočarani.

Preispitivanje ljudskosti je i pre i posle ovog animea bilo obrađivano, ali mu to ne umanjuje vrednost i može se svrstati u grupu onih animiranih dela koja to čine sa lakoćom. Armitage III nije kompleksan onoliko koliko su to, recimo, filozofični TV serijal Ergo Proxy ili kasniji Chiakijevi SF-eksperimenti, ali jeste više nego solidan doprinos cyberpunk podžanru.

No comments:

Post a Comment