11 Jun 2012

Boy and Bicycle (Ridley Scott, 1965)


Debitantski film Ridleyja Scotta začet je tokom njegovih studija 1962-e, a završen 1965-e, nakon postprodukcije, potpomognute sredstvima Britanskog filmskog instituta, i pripajanja vedre tematske kompozicije Johna Berryja. Može se opisati kao nepretenciozna "slice of life + teen angst" drama nekonvencionalnog narativa i kontemplativne atmosfere. Osim što daje jasan uvid u talenat autora da svoju zamisao besprekorno vizualizuje, ona prikazuje jedan tipično sivi dan u životu neimenovanog dečaka (koga tumači rediteljev mlađi brat, Tony Scott), dok na svom biciklu, bežeći od školskih obaveza, obilazi fotogenične lokacije West Heartlepoola i Seaton Carewa, na severoistoku Engleske. Njegov nekoherentan i povremeno besmislen tok misli, iskazan neretko zajedljivim unutrašnjim monolozima, odnosi se na univerzalne teme kakve su porodica, odrastanje i starenje, ali i na trivijalnosti kao što je mrtav lav na nalepnici konzerve "Tate and Lyle" sirupa. Uvlačeći vas u svoj mikrosvet već od uvodnih kadrova, usnimljenih iz perspektive naslovnog junaka, ono vas ne pušta sve do samog kraja, kada on, verovatno odlučujući da je došlo vreme da krene kući, trčkara plažom, prethodno natopljenom pljuskom. I dok vas gradski i industrijski pejzaži hipnotišu svojom sumornom, ali ne i hladnom lepotom, uz osećaj sigurnosti vraćate se na kraj detinjstva, čak iako isti nije bio obeležen buntovništvom i lenčarenjem...


2 comments:

  1. "Boy and Bicycle" će se gledati, NGboo.

    Tebi preporučujem "Cracks" iz 2009. (ako nisi odgledao) - dugometražni debi Jordan Scott, kćeri slavnog tate.

    Priča o nasilno prekinutom djetinjstvu, tokom školovanja u strogom internatu, jest pomalo očekivana ali krupni kadrovi i izvrsna fotografija adut su ovog filma.

    ReplyDelete
    Replies
    1. "Cracks" sam sinoć sasvim slučajno uhvatio na TV-u i ostavio je snažan utisak, iako sam propustio prvih pola sata. Setting, a donekle i atmosfera podsetili su me na "Innocence" Lucile Hadžihalilović. Volim da vidim Evu Green, koja je sjajno odigrala bolesno opsednutu profeserku, kao i preslatku Juno Temple, koja je ovde takođe odlična. A slažem se da je fotografija izuzetna. :) Što ono kažu, krv nije voda - čini mi se da ćemo od Scottove kćerke, ako ovako nastavi, videti još dobrih ostvarenja.

      Delete