12 Jun 2012

Alois Nebel (Tomáš Luňák, 2011)


Dugometražni prvenac Tomáša Luňáka vizuelni je trijumf. Adaptacija je trilogije stripova koju sačinjavaju Bílý Potok (Beli Potok), Hlavní nádraží (Glavna stanica)Zlaté hory (Zlatna brda), a čiji autori su pisac, novinar i muzičar Jaroslav Rudiš i crtač Jaromír 99.

U godini pada Berlinskog zida upoznajemo Aloisa Nebela, sredovečnog dispečera stanice u selu blizu granice Češke sa Nemačkom i Poljskom. Rutinu njegove monotone svakodnevnice, koja uključuje brigu o crnoj mački i opuštanje uz red vožnje, razbijaju lucidne halucinacije o progonu Nemaca koji se odigrao u njegovom detinjstvu, krajem Drugog svetskog rata. Nemoćan da im se odupre, ostaje bez posla i biva odveden u ustanovu za mentalno obolele osobe. Jedan slučajan susret (sa misterioznim i nemim ilegalnim imigrantom) probudiće duhove prošlosti, da bi drugi (sa srdačnom čistačicom Květom), po izlasku iz ludnice, uneo tračak radosti u njegov usamljenički život...

Hiperstilizovana crno-bela animacija izvedena je tehnikom kompjuterske rotoskopije koja je filmu obezbedila atraktivan izgled igrane grafičke novele, pa tako reditelj ostaje veran originalnom materijalu. Teške, duboke senke, tihi dronovi i mračna, depresivna atmosfera čiji teret je osetan već u prvim minutima, savršena su podloga za sumornu priču o malim, zaboravljenim ljudima koje, uz društvene, političke i istorijske okolnosti, vreme nemilosrdno gazi. Jezive šume planinskog masiva Jaseniki, strogi, socijalistički enterijeri, oronule fasade, podivljala reka, olovna, sveprisutna magla (na nemačkom "nebel", baš kao prezime naslovnog junaka) i, naravno, vozovi kao glavna metafora neki su od osnovnih elemenata briljantno skrojenih kadrova, na koje se reflektuje poljuljana psihička ravnoteža nekolicine likova i uglavnom nezavidne situacije u kojima se oni nalaze. Sa njihovih izboranih i namrgođenih lica čitaju se (neizlečiva) melanholija, nezadovoljstvo, umor i očaj, te često deluju kao da je iz njih isceđena i poslednja kap veselosti. Opresivno okruženje, zagušeno dimom cigareta i potopljeno u alkoholna pića, ispunjavaju autoritativne figure - vojnici, stražari, bolničari, doktori i direktori.

Ubedljiva gluma Miroslava Krobota (Alois Nebel), Karela Rodena (Nemi), Marie Ludvíkove (Květa), ali i svih njihovih kolega koji se skrivaju iza svojih iscrtanih dvojnika, Luňákova precizna, dosledna i nepogrešiva režija i odličan scenario Rudiša i Jaromíra 99 ovu enigmatičnu noir dramu usporenog narativnog ritma čine još izuzetnijom - nezaboravnim košmarom uznemirujuće lepote...

No comments:

Post a Comment