Kartonsko bezumlje

Kakav je ovo osećaj?
Ukus metala na oteklom jeziku.
Peckanje po usahloj koži.
Trag užegle sreće na asfaltu.
Pramen kose iščupan sa prazne glave.
Ogledalo razbijeno zauvek,
da komadi svetlucaju u ponoć.
(Tada se love zvezde
i postavljaju na sveže okrečen zid.)
Kažeš keks, a misliš na mleko.
Otvaraš vrata, a izlaziš na prozor.
Reči gore crvenim plamenom
i prkose Suncu, bezubom i ćelavom.
Kada nebo potamni, pitaš se:
“Ko je dozvolio Mesecu
da se onako skaredno cereka?”
Hodaš iznad ivice
i tabani te više ne bole...