Ne mogu i ne želim da zamislim kako bi mi izgledalo najranije detinjstvo da nije bilo Štrumpfova. Ta mala plava stvorenja bila su glavni izvor inspiracije za crteže trogodišnjeg Nikole, zauzimala su najviše mesta na video kasetama i smešila se sa korica i stranica jednog od prvih albuma sa samolepivim sličicama. Zato priznajem da me je najava igrano-animiranog hibrida obradovala, ali ga još uvek nisam odgledao, što zbog pretežno negativnih recenzija, a što zbog reditelja Raje Gosnella, koji iza sebe ima "bisere" kakvi su Home Alone 3 i Big Momma's House.
Na božićni specijal (bonus sa DVD izdanja filma) naišao sam sasvim slučajno, a isti me je vrlo prijatno iznenadio, na dvadesetak minuta probudivši i usrećivši dete u meni. U osavremenjenom ruhu, odnosno kombinaciji raskošne kompjuterske i osvežene tradicionalne animacije, iskorišćene za scene Mrgudovog sna (sa naravoučenijem za najmlađe gledaoce), ovaj crtać sadrži jednaku količinu veselosti, ljupkosti i nežnosti koliko i originalni. Čak je i stupanje na "mračnu" teritoriju izvedeno obazrivo, suptilno i duhovito kao u pojedinim epizodama iz 80-ih. Simpatično je i neočekivano probijanje četvrtog zida koje se u kratkoj replici loše raspoloženog glavnog junaka javlja prilikom prelaska iz raskošno teksturisanog 3D sveta, gde Štrumpfovi podsećaju na plišane igračke, u pojednostavljeni, nostalgijom obojen 2D. Iako klišeizirana i naglašeno moralizatorska, priča je štrumpfastično isporučena, a izmenjena ekipa glumaca je štrumpfna u pozajmljivanju glasova.
Iskreno se nadam da će A Christmas Carol dopreti do nekih novih klinaca i razštrumpfati srce još kojeg matorca, čineći da bar nakratko zaboravi na cinizam... ;)
No comments:
Post a Comment