4 Jan 2012

Je t'aime (Mamoru Oshii, 2010)

Na planeti verovatno ne postoji reditelj koji pse voli više od Mamorua Oshiija. Kratkometražna postapokaliptična drama Je t'aime još jedan je u nizu dokaza njegove beskrajne ljubavi prema basetima, odnosno ljubimcu Gabrielu, kome dodeljuje glavnu ulogu. Dok luta ulicama napuštenog Tokija, dugouhi lepotan tužnog pogleda u potrazi je za toplinom koju može da mu pruži samo ljudsko biće. Međutim, jedini oblik života na koji nailazi je sintetički.

Uprkos tesnom vremenskom okviru, neskrivenoj samoreferentnosti i svedenoj "priči" bez dijaloga, a putem jednostavne želje četvoronošca (da mu neko dobaci lopticu kao nekad) Oshii uspeva da izazove izuzetno snažnu empatiju gledaoca, naročito ako je isti ljubitelj životinja. U tome mu pomaže realističan dizajn protagonista, detaljno oslikane pozadine i odlična animacija Tetsuye Nishija, sa kojim je već sarađivao na filmu The Sky Crawlers (2008). Svaki pokret usamljenog kučeta animiran je tako da vam se to stvorenje od linija i boja učini zaista živim. Posebno zanimljiv i originalan jeste izgled Gabrielove nesuđene prijateljice (ginoida) čiji mlazni pogoni su dve horne pričvršćene za njena leđa. Nažalost, vokalni deo pesme Satellite of Love japanskog pop-rok benda Glay nije se pokazao kao najdostojniji pratilac emotivne sadržine, atraktivne vizuelizacije i melanholične atmosfere kakvu je autor želeo da postigne. Drugim rečima, doživljaj bi sigurno bio potpuniji da je muziku komponovao Kenji Kawai...

No comments:

Post a Comment