27 Jan 2012

3 x Kratkometražni film

Gdy spadają anioły (Roman Polański, 1959)
Inspirisan kratkom pričom Klozet Babcia Leszeka Szymańskog, diplomski rad Romana Polańskog minijaturno je remek-delo. Usredsređuje se na krhku staricu koja svoje poslednje dane provodi u javnom toaletu, čiji korisnici, muškarci različitog kova, prizivaju duhove prošlosti. Turobnoj, monohromatskoj sadašnjosti, koju kidaju nostalgija i neostvareni snovi, suprotstavljene su živopisne uspomene ispunjene strašću, majčinskom ljubavlju, verom, tugom i razočaranjem, a oslikane svedenim koloritom, tako da asociraju na ručno obojene fotografije. Intenziviranju tog kontrasta doprinosi i odgovarajuće okruženje - klaustrofobični art nouveau enterijer radnog mesta glavne junakinje i rustični predeli iz njene mladosti. Osim što otkriva (meni do sada nepoznatu) emotivnu stranu reditelja, Gdy spadają anioły (When Angels Fall) pokazuje da je, ma koliko depresivno to zvučalo, čitav ljudski život moguće opisati u samo dvadesetak minuta i to uz jednu jedinu repliku (drskog bradonje): "Ja pokušavam da platim."



Zahrada (Jan Švankmajer, 1968)
Već u prvim minutima, dok posmatramo dvojicu "prijatelja" (Josefa, odgajivača dugodlakih zečeva, i Franka, koji ima naviku da se stalno češlja) u olakšavanju i ćaskanju, Švankmajer nas priprema za neprijatno iznenađenje po dolasku na Josefovo imanje. Tamo ih očekuje njegova supruga Mary i živa ograda od ljudi koji se drže za ruke i nepomično stoje, a po potrebi se otvaraju poput kapije, kako bi gazda mogao da uđe u dvorište. Frank je, naravno, zbunjen neobičnim prizorom, ali se ubrzo pridružuje nemim "žbunovima", čim mu domaćin šapne na uvo odgovor na pitanje: "Kako mu polazi za rukom da ih drži na okupu?" Iako đubrivo kojim je posuto zemljište Bašte ostaje u tajnosti za publiku, nije tako teško pogoditi da ona predstavlja parabolu o (zastrašujućoj) pokornosti pojedinaca, tj. svesno izabranoj ograničenosti slobode. Sveprisutan osećaj nelagodnosti pojačava nekoliko napadnih krupnih planova.



Shiatsu Ōja (Sōgo, aka Gakuryu Ishii, 1989)
Plavi saten. Obnaženo žensko telo. Svetlosne niti. Moć dodira. Erotična masaža preobražava se u orgazmičnu, meditativnu i hipnotišuću fantaziju koja se odvija u unutrašnjem kosmosu klijentkinje (ili ljubavnice naslovnog majstora?), da bi se lagano preselila u spoljašnji svet putem njenih lucidnih vizija. U intervjuu za Midnight Eye, Ishii je izjavio da je Shiatsu Ōja (The Master of Shiatsu) nastao u cilju zalečenja njegove oštećene psihe, odnosno kao neka vrsta terapije. Isceliteljska svojstva, koja proističu iz relaksirajuće atmosfere, ovo ostvarenje uspeva da prenese i na gledaoca...


No comments:

Post a Comment