~Dve stolice / Two Chairs~
Dotrčao je iz ulice u kojoj je nekada živela njegova majka i rekao mi, onako zadihan i zajapuren, da je jedva pobegao gomili pomahnitalih mačaka.
"Pa ja sam ih poslao na tebe." - ne verujući sopstvenim rečima, zlobno sam se osmehnuo i ponudio ga da sedne.
Pogledao me je zbunjeno, a potom privukao stolicu koja mu je bila bliža.
"Praznina je to..." - uzdahnuo je, izvadivši tri stvrdnuta komadića hleba iz levog džepa...
No comments:
Post a Comment