Το χρονικό μιας Κυριακής (Τάκης Κανελλόπουλος, 1975)

"To je vreme detinjstva i besmrtnih snova."

Posvećena Nikosu Kundurosu (Mlade Afrodite), lirska drama Το χρονικό μιας Κυριακής (To hroniko mias Kyriakis / Sećanja na nedelju) donosi šest kratkih "priča", protkanih gorkoslatkom melanholijom i uokvirenih rediteljevim sećanjima, kao što i sam naslov nagoveštava. Tuga i lutanje siromašnog kočijaša. Šetnja ostarelog para po parku uspomena. Cveće za poginulog prijatelja. Proslava očevog rođendana. Poslednji trenuci pripadnika otpora. Nadom protkano iščekivanje pisma.

Putem introvertnih, fragmentiranih i nostalgijom oslikanih sekvenci, sva pitanja (o ljubavi, ratu i smrti), koja dečak postavlja majci i učitelju u prologu, dobijaju odgovore zamagljene ličnim sentimentom autora. Svaki kadar ove nekonvencionalne celuloidne poeme odlikuje se skladnom kompozicijom i nepobitan je dokaz istančanog senzibiliteta Takisa Kanelopulosa (1933-1990), jednog od zaboravljenih predstavnika Novog grčkog filma. Nadahnuti minimalistički portreti običnih ljudi, čije suzne oči i zamišljeni pogledi otkrivaju brojne ožiljke iz prošlosti, kod gledaoca bude čistu emociju, zahvaljujući veštim potezima umetnika koji ih potpisuje i za koga imaju neizmernu vrednost. Ruže i mandarine, vozovi i trošne kuće neki su od detalja u procesu ogoljavanja duše pod plavim nebom i pred nepreglednim morem, u poređenju sa kojima čovek deluje manji od makovog zrna.

Prekrivanjem glasova svojih marginalizovanih likova prozirnim velom tišine, naracije ili elegične muzike Kanelopulos postiže meku atmosferu lucidnih snova u kojima život ne podleže koroziji. Po oniričnosti i ideji, njegovo peto igrano ostvarenje blisko je Ogledalu Andreja Tarkovskog, što je samo po sebi već dovoljna preporuka...