30 May 2014

The Secret Adventures of Tom Thumb (Dave Borthwick, 1993)


Toma Palčić, ćelavi dečak sa glavom kao u fetusa, proizvod je nezgode koju uzrokuje insekt u fabrici za veštačku oplodnju. Takvog kakav jeste, siromašni roditelji ga prihvataju i pružaju mu svu ljubav, ali im je "mučna radost" kratkog veka. Vladini agenti otimaju im sina i odvode ga u Laboratorium, naučni institut na kome se vrše eksperimenti nad "greškama prirode", eliminišući gospođu Palčić. Uz pomoć krilatog polumehaničkog stvorenja sa reptilskim odlikama, Toma dospeva u naseobinu minijaturnih ljudi, podignutu na smetilištu. Njihov poglavar, okultista Džek, preuzima starateljstvo nad mališanom i pomaže mu da se ujedini sa ocem, koji utehu pronalazi u lokalnom bircuzu...

Kao što naslov i sinopsis nagoveštavaju, a svaki minut filma potvrđuje, britanski reditelj (i scenarist) Dejv Bortvik uzima prilično slobode u adaptaciji narodne bajke o Tomi Palčiću. Pozajmljujući elemente iz legendi o Džeku, ubici divova, i oslanjajući se na Kafkino pisanije, Švankmajerove animacije i Linčove filmove (pre svih, na Eraserhead), isporučuje mračnu, okrutnu i prljavu fantaziju, koja se odlikuje teškom i lepljivom postapokaliptičnom atmosferom. Jednostavnu, ali stabilnu narativnu strukturu izgrađuje od uznemirujuće lepih slika, prožetih ambijentalnom muzikom, dok dijaloge odstranjuje, odnosno zamenjuje režanjem, stenjanjem, mumlanjem i tek ponekom razumljivom rečju.

Nevinošću i krotkom prirodom naslovnog junaka, koji u raljama trulog društva deluju kao tračak svetlosti, izaziva gledaočevu empatiju, da bi u enigmatičnom epilogu na svetost deteta i porodičnih vrednosti bacio senku sumnje. Sveprisutnošću moljaca, mušica, bubašvaba i ostale žgadije oživljava prizore kao iz entomofobičnih košmara, neprestano pojačavajući osećaj nelagode i beznađa. Groteksne marionete i glumce sa šminkom koja im daje bolešljiv izgled podvrgava frejm-po-frejm tretmanu, čime ostvaruje bešavan spoj igrane i animirane forme. 

Grozničavim pokretima bizarnih likova, od mutanata podvrgnutih torturi do marginalaca sa čijih se lica cedi znoj, podseća nas na zahtevnost stop-motion tehnike, ali i na to da se njenom brižljivom primenom uvek postižu željeni rezultati. Njegov (kratki) dugometražni prvenac ostavlja dubok, teško izbrisiv trag u sećanju...

No comments:

Post a Comment