U periodu 1969-1974, sovjetska rediteljka Aleksandra Snežko-Blockaja, koja je pedesetih sarađivala sa Ivanom Ivanovim-Vanom (Снегурочка), potpisuje ciklus kratkometražnih animiranih filmova Легенды и мифы Древней Греции (Легенде и митови Старих Грка). Počevši sa metaforičnim Povratkom sa Olimpa (Возвращение с Олимпа, 1969), u kojem se putem Heraklovog osvešćenja dotiče zala modernog doba, u godinama koje slede osvrće se na potragu Jasona i Argonauta za zlatnim runom (Аргонавты, 1971), nekoliko Tezejevih podviga (Лабиринт, 1971), Persejevo spasavanje Andromede (Персей, 1973) i neugasivi plamen Prometejevog prkosa (Прометей, 1974).
Sa Aleksejem Simukovim na mestu scenariste, vraća nas u doba pogrešivih bogova i hrabrih junaka koji su inspirisali brojne umetnike, a kojima život udahnjuju vrsni glumci. Tesan vremenski okvir (od dvadesetak minuta po epizodi) njih dvoje maksimalno iskorišćavaju, vodeći računa o tome da zadrže najbitnije elemente iz originalnih priča. Izvornom materijalu animatori odaju počast atraktivnim dizajnom likova, koji aludira na prizore sa antičke grnčarije, dok se note bujnih orkestracija Vitalija Geviksmana i frejmovi elegantne tradicionalne animacije gusto prepliću. Ukoliko bi trebalo izdvojiti jednu scenu kao najupečatljiviju, onda bi to bila ona koja prikazuje borbu između Perseja i Meduze, nalik na ples u vazduhu, iznad divljih morskih talasa.
Dve decenije kasnije, bogatoj mitologiji Helade okreće se i nepravedno zaboravljeni genije Anatolij Petrov, čije se impresivne i nezaboravne minijature odlikuju idiosinkratičnim stilom. Oslanjajući se na briljantnu umetničku režiju Ljudmile Lobanove i eksperimentišući sa inovativnom tehnikom, koju su neke njegove kolege prozvale "photographica", postiže izgled oživljenih uljanih slika ili hiperrealističnih ilustracija rađenih drvenim bojama. "Mentalnim fotografisanjem" različitih položaja imaginarnih likova, on uspeva da u svakom trenutku stvori anatomski precizan crtež i navede vas da pomislite da je u pitanju primena (i nadgradnja) rotoskopije. Po zavidnom umeću, može se uporediti (pa čak i poistovetiti) sa najvećim majstorima renesanse.
Za pripovest o Admetovom prokletstvu i Herkulovom oslobađanju njegove požrtvovane supruge Alkeste iz Hada (remek-delo Геракл у Адмета, 1986) angažuje Šandora Kaloša, ruskog kompozitora mađarskog porekla, čiji muzički skor je duboko ukorenjen u helenskoj tradiciji, a u ostala četiri filma prednost daje atmosferičnim zvučnim pejzažima. Hotimično "sirovom" fantazijom Erosovo rođenje (Рождение Эрота, 1989) pažnju preusmerava na erotiku u starogrčkim predanjima, a status "nevaljalca" zadržava do kraja karijere, kroz opčinjavajuće adaptacije mitova o metamorfozi - Дафнa (1990), Нимфа Салмака (1992) i Полифем, Акид и Галатея (1996). Ističući lepotu nagog tela, kako ljudi, tako i besmrtnika, Petrov ispisuje veličanstvenu odu prirodi...
No comments:
Post a Comment