Četvorodelna petparačka fantazija sa elementima pseudo-naučne fantastike delo je Ryousukea Takahashija i Norija Shioyame, kretivnih umova koji stoje iza jedne od najdugotrajnijih mecha-franšiza - Armored Trooper Votoms, počev od TV serijala 1983-1984, pa sve do OVA-e Sōkō Kihei Votoms: Koei Futatabi iz ove godine. Smeštajući radnju na izmišljenu planetu, oni opisuju uzbudljivu avanturu mladog U-Tarume, sina U-Dantea, koga je pogubio kralj Sazara pod uticajem zlog sveštenika-čarobnjaka Karumaharua. Lebdeći u utvrđenom gradu na čijem pročelju je uklesano njegovo lice, nekad blagonakloni vladar severnog kraljevstva proglašava se za boga i nastoji da uguši svaki pokušaj otpora i pokori sve oblasti večne Mozaicke...
Šablonska, ali fino uobličena i pitka priča o heroizmu od ostalih sličnih razlikuje se po finesama, koje se u ovom slučaju ogledaju u smelosti tvoraca da pomire brojne uticaje i u tom procesu spoje naizgled nespojive koncepte. Vitezovi, musketari, mehanički demoni, amazonke koje čine najamničku vojsku i misteriozna drevna ptica koja vekovima odbija da se izlegne iz džinovskog jajeta (posmatrajući "uzaludnost sveta") okupljeni su oko očekivanih situacija, od suočavanja sa sudbinom i njenog prihvatanja, preko spasavanja dame u nevolji, do vađenja kečeva iz rukava koje dovodi do preokreta. Ritam odvijajanja događaja je takav da stvara obuzimajuću i neretko napetu atmosferu, zahvaljujući kojoj epizodama vrlo brzo dođe kraj, obično sa cligffhangerom. Glavnog junaka pokreću pravdoljublje, želja za osvetom i ogromna snaga volje, a pomoć mu pružaju požrtvovani (i brbljivi) Moruka, poslednji pripadnik plemena Tamo, i još nekolicina sporednih likova koji su pažljivo umetnuti u narativno tkivo i čiji su odnosi razrađeni onoliko koliko dvočasovni okvir dozvoljava.
Osobenosti protagonista i antagonista u mnogome doprinosi Shioyamin jedinstven i atraktivan dizajn, koji će zasigurno prijati ljubiteljima "stare škole" i probuditi nostalgiju kod onih koji su odrastali tokom 80-ih i početkom 90-ih. Posebno upečatljiv je izgled Sazare i Karumaharua, čiji kostimi podsećaju na odoru zvaničnika izumrlih civilizacija, kao i neobičnih maski koje na početku prve epizode nosi grupa pobunjenika, uprkos njihovom kratkom pojavljivanju. Za period nastanka, animacija je uglavnom solidna, mada se štedljivost uočava u pokretima usana koje se kod Moruke često skrivaju iza krzna, a kod nadvojvode Dere su konstantno ispod kacige. Paletom boja dominiraju mračni tonovi. Orkestracije Kaorua Wade (Ninja Scroll) vrlo verovatno su inspirisane Poledourisovim kompozicijama za Miliusovog Conana, a prisutno je i nekoliko pesama starog putujućeg barda (i Taruminog vodiča) sa prizvukom tradicionalne muzike Japana.
Iako ne poseduje dubinu poznatijih animea koji su mu žanrovski bliski, niti donosi neke značajnije novine, opskurni Eiyuu Gaiden Mozaicka ima dovoljno kvaliteta da zauzme pristojnu poziciju na listi atipičnih "sword & sorcery" ostvarenja.
No comments:
Post a Comment