28 Dec 2011

Hodor aurA nylvánvaló titkai (Pater Sparrow, 2011)

"...in the city they're all knocking, and they're all ghosts!" 
Web-serija (odnosno njen "pilot-paket") Hodor aurA nyilvánvaló titkai (Očigledne tajne aurE Hodor) poslednji je eksperiment mađarskog reditelja Patera Sparrowa, koji stvara pod uticajem autora kao što su Luis Buñuel, Federico Fellini, Alexandro Jodorowsky i David Lynch, ali i slikara-nadrealista poput Renéa Magrittea i M. C. Echera. O njegovim radovima britanski akademik i filmski kritičar Anton Bitel kaže sledeće:
"Enigmatic in form, encyclopedic in scope, and leaving room between its lines for many different readings, Sparrow’s truly singular film encapsulates the whole of human experience in eccentric, elliptical cross-section. It is all at once science fiction, political allegory, transcendental mystery and free-form documentary, recalling the early works of Peter Greenaway in its vast referential breadth, its mannered blurring of fact and fiction, and the beauty of its tableau-like images."
U prilog preciznosti navedene "definicije" idu kako kratkometražni filmovi Granica (Limit, 2003), Trik (T?ick, 2004) ili trilogija RECYCLEd / Pro-Reo-Neo (2006), tako i ovo minijaturno avangardno čudo (što zvuči kao pleonazam, ali nije).


Simpatična Hermina Fátyol tumači lik aurE Hodor koja pronalazi grad duhova i o tome obaveštava NN lice (sa telefonske govornice). Useljava se u trošnu kuću koju joj uz povremeni napad histeričnog (i zaraznog) smeha pokazuje muškobanjasta agentica za nekretnine (?) sa lentom na kojoj piše "Policija". Pošto prethodni vlasnici nisu umeli da očuvaju pse, podrumom haraju njihove gladne utvare, pa aurA mora da nabavi meso...


Već nakon dva-tri minuta (a možda i ranije) počinjete da postavljate pitanja, jer ono što se odigrava pred vama postaje sve iracionalnije. Ko je aurA? Kako je dospela tamo? Zašto je uopšte dolazila? Šta znači ono obeležavanje (talogom kafe?) u noćnom klubu? Kakva je to žena koja jede karmin i gnuša se kompasa?


Međutim, odgovora nema. Uglavnom. I ako uspete da ih pronađete, potpuno su irelevantni, jer je sve što se događa oko glavne junakinje (koja je najčešće posmatrač) besprekorno skrojeno za idiosinkratični spoj komedije apsurda i kontemplativne misterije, posoljene sa cirka 6 i 7/16 (rečima: šes' i sedam šesn'estina) zrna horora s debelom opnom. Pokretač i lepak uvrnutih (i inspirativnih) tabloa koji se glatko smenjuju jedan za drugim, jeste logika kiselkastoslatkih košmara koji nastaju rano izjutra (ili ne baš tako rano, oko 8:30) kada vas boli potiljak, pa ne možete da spavate. Oniričnom crno-belom fotografijom (Mátyás Erdély, sarađivao sa Kornélom Mundruczóm na "medicinskom" mjuziklu Johanna) i eterično-disonantnom muzičkom podlogom sa džez prizvukom i uplivima kineskog folka (Csaba Kalotás) stvorena je opojna (nad)linčovska atmosfera, pri čemu se podrazumeva da je Lynch, recimo, u Out Yonder elementu. Milujući glas Odett (iz Odett és a Go Girlz!) obeležava sumanutu uspavanku iz uvodne špice.

Da biste uživali u Sparrowljevom prekopavanju podsvesti potrebno je da budete makar malo sujeverni, pošto je posredi hitan slučaj...
"You gonna leave your Jesus penguin key-ring thing?"
Sve tri epizode mogu se odgledati na youtube-u:

(Napomena: Preporučuje se više od jednog gledanja.)

No comments:

Post a Comment