Перевал (Prolaz) predstavlja delimičnu adaptaciju romana Kira Buljčova (Кир Булычёв, 1934-2003), ruskog istoričara, scenariste i pisca naučne fantastike.
Priča se odvija deceniju i po nakon obrušavanja svemirskog broda Polus na negostoljubivu planetu. Preživeli članovi posade i njihovi potomci bore se za goli opstanak u logoru kilometrima udaljenom od mesta prinudnog sletanja, pripremajući se da po četvrti put pošalju ekspediciju koja će proveriti trenutni nivo radijacije oko letelice i, ako je isti povoljan, poslati poziv za pomoć ka Zemlji i doneti potrepštine koje su silom prilika tamo ostale. Kao i u prethodnim, neslavno završenim pokušajima, najopasnija prepreka na putu novoizabranih biće strmi planinski prolaz...
Na prvi pogled ovo ostvarenje deluje kao klasična avantura tokom koje se ličnost glavnog junaka, mladića Olega, transformiše i koja podrazumeva suočavanje sa brojnim opasnostima, na čelu sa tuđinskim oblicima života. Međutim, ukoliko ga posmatramo kroz prizmu političkih previranja u vreme nastanka, tri godine pred konačan raspad Sovjetskog Saveza, ono postaje dvosmislena zagonetka. Shodno tome, kao glavno pitanje nameće se sledeće: Da li je posredi jedan od poslednjih krikova komunističke propagande ili simboličan prikaz stremljenja ka nekim drugačijim vrednostima? Glorifikovanje Istoka ili Zapada? Vladimir Tarasov, čini se, ne želi da pruži jasan odgovor, i tako prepušta gledaocima da sami odluče koju će tačku gledišta zauzeti, ostavljajući prostor i za dodatna tumačenja.
Višeznačnosti poruka u velikoj meri doprinosi i hipnotišuća vizuelizacija koja počiva na umetnosti Anatolija Fomenka (Анато́лий Тимофе́евич Фоме́нко), poznatog matematičara i revizioniste, autora Nove Hronologije. Njegove moćne, mračne, vrtoglave i neretko paradoksalne ilustracije, inspirisane topološkim objektima, iskorišćene su kao predeli misterioznog, košmarnog sveta apstraktne i donekle lavkraftovske atmosfere. Monolitna konstrukcija broda, ispunjenog zemaljskim artifaktima, u kontrastu je sa pustinjskim okruženjem koje se neprestano preobražava, zbunjujući protagoniste i dajući novi smisao narativu. Sepijasti tonovi i duboke, crne senke sa početka kasnije su zamenjeni nijansama ljubičaste u utrobi pećine, odnosno raskošnim koloritom gotovo nadrealnog enterijera Polusa. Muzički skor Aleksandra Gradskog (Алекса́ндр Бори́сович Гра́дский) izvrsna je kombinacija klasike, elektronike i psihodeličnog roka i odlična je dopuna besprekorno ukomponovanim kadrovima animacije.
Budući da je i stilski i sadržajno provokativan, kompleksan i inspirativan, Перевал je nezaobilazna stanica za sve SF sladokusce; doživljaj koji dugo ostaje u sećanju...
No comments:
Post a Comment