Jan 26, 2011

Veredas (João César Monteiro, 1978)

Na početku filma, prilikom susreta sa bezimenim mladićem, devojka sa ogrtačem izgovara: "Dozvoli mi da vodim tvoje snove." Sklapajući nemi sporazum, njih dvoje kreću na neizvestan put...


Ni najmanje me ne bi iznenadilo da se kroz navedene reči reditelj zapravo obraća gledaocu, jer ono što sledi često prevazilazi i najburnija komešanja ljudske podsvesti. Preuzimajući ulogu ciničnog pesnika koji grozničavo prekopava po prošlosti (tj. usmenim predanjima) svoje zemlje, Monteiro stvara nekoherentnu, ali uzvišenu i simbolima krcatu poemu bez rime i bez znakova interpunkcije. Istovremeno, on uspeva da isporuči etnografski kvazi-dokumentarac o (bizarnim) narodnim običajima iz  portugalske provincije Trás-os-Montes e Alto Douro i srednjovekovnu bajku u kojoj pastir i vila Branca-Flor beže od njenog demonskog oca, da bi nas, uskačući u XX vek, pred samu završnicu suočio sa nemilosrdnim bogatašem, koji radnike tretira kao robove, i njegovim prijateljem, sveštenikom-ulizicom. A našlo se mesta i za Eshilove Eumenide. U dijalogu boginje Atene i grupe žena u narodnoj nošnji ukrštaju se tri mitologije - starogrčka, portugalska i autorova lična.  Pripovedačka nit deluje kao da ju je ispredalo nekoliko ljudi, okupljenih oko ognjišta kako bi slušali priče iskusnog starca, koga povremeno prekidaju babe-pletilje poređane negde sa strane, blizu prozora, i nevidljivi, drski posmatrač iz nekog drugog vremena. Dok je prokleta ljubav stavljena na iskušenje, stvarnost i fikcija/java i san/život i smrt postaju jedno, a višeslojni i naizgled haotični narativ klizi napred i nazad u okviru tog jedinstva.


Šaroliki predeli spomenutih oblasti Portugalije (planine, pašnjaci, padine, zaravni, trošne kuće i obilje ovaca i koza) oslikani su maestralno (Acácio de Almeida), tako da je gotovo svaki nasumice odabrani kadar umetničko delo koje oduzima dah. Dvodimenzionalne, "paradžanovljevske" vinjete ispunjene su raskošnim bojama pulsirajuće prirode, a oživljene cvrkutom ptica, žuborom reke, pucketanjem vatre, šapatom vetra, egzotičnim folklornim pesmama i ponekom bajalicom. Rustična lepota Staza, prožeta eksperimentalnim duhom, pruža jedinstven i nezaboravan filmski doživljaj, i savršena je za gledanje u paketu sa Abuladzeovim Drvetom želja.

No comments:

Post a Comment