16 Mar 2016

Menuju rembulan (Ismail Basbeth, 2015)


Napomena: Ako mislite da prepričavanje pagansko-nadrealističke bajke može pokvariti doživljaj gledanja iste, preskočite naredna dva pasusa.

Ne baš tako davno, u dubini tamnozelene šume živela je mlada Asa sa svojom prijateljicom (ljubavnicom ili alter egom?) Laras. Bila je vična u rukovanju kopljem, kao i lukom i strelom, pa je lako dolazila do izvora proteina. Svake večeri, devojke bi izvele obred teranja zlih duhova, a onda bi, savijene u jin-jang pozu, zaspale u velikom gnezdu.

Asina majka, moćna šamanka i vidovnjakinja, imala je druge planove za "buntovnicu". Bližio joj se kraj i trebalo je neko da je zameni. Na Laras je poslala grom, čiji je udar bio smrtonosan, a potom crnog čoveka-psa, sa zadatkom da zavede usamljenu Asu i vrati je kući. Nakon neuspelog pokušaja vaskrsenja ugljenisanog leša, najezde mehaničkih zečeva i intervencije NLO-a, magično stvorenje i Asa ukrcali su se u autobus i došli u grad, gde su stupili u brak i dobili kćer. Ali zov divljine je bio jači od majčinske ljubavi...

Enigmatični dugometražni debi Ismaila Basbeta duboko je ukorenjen u indonežanskoj mitologiji, a to što se bavi univerzalnom temom težnje za slobodom ne umanjuje njegovu egzotičnost. Deluje poput sedativa koji vas dovodi u stanje hipnoze, prevashodno zahvaljujući pretežno statičnim kadrovima, obavijenim neprozirnim velom simbola i metafora. Prelepi tableaux vivants uronjeni su u mešavinu ambijentalnih zvukova (žubor vode, pucketanje vatre, pesma zrikavaca), umirujućeg odsustva reči (ne računajući šaptanje bajalica) i delikatnih neverbalnih pojalica, čime je postignuta opojna atmosfera. A prizori svakodnevice uzdignuti su na nivo apsurdističke fantazije sa duhovnom dimenzijom.

Asketski (primitivan) stil života glavne junakinje navodi na pretpostavku da je radnja smeštena daleko u prošlost. Međutim, televizijski ekran iza njene majke, gorespomenuti zečevi na navijanje, a kasnije i savremena vozila nisu tek hotimično umetnuti anahronizmi. Objekte koji odaju XX (ili XXI) vek reditelj koristi kao sredstva za postepeno brisanje granice između (bujne) prirode i (ograničavajuće) civilizacije. Stavljajući sebe u poziciju medijuma koji stvarnost spaja sa snovima i halucinacijama, film preobražava u ritual i pri tom se pridržava pravila "manje je više".

Minimalistički pristup donekle je uslovljen i ograničenim budžetom, pa su i ispred i iza kamere Basbetovi prijatelji, na čelu sa predivnom Tarom Basro u ulozi Ase i Satrijom Kurniantom na mestu DP-a, koji sa punom pažnjom i posvećenošću ispunjava svoj prvi zadatak. Uprkos kvalitetima koje poseduje, Menuju rembulan (čiji međunarodni naziv je Another Trip to the Moon) uopšte nije lako preporučiti, što zbog velike doze strpljenja koju zahteva, a što zbog eksperimentalne prirode.

No comments:

Post a Comment