Četvrti broj alternativnog vodiča kroz 2D tabačine dolazi u vreme kada je aktuelan Street Fighter V (iako je u pitanju ko zna koja po redu igra u serijalu), a uveliko se najavljuje i King of Fighters XIV. Krvolocima u Mortal Kombat-u pridružuju se Alien, Leatherface i Predator, dok je poslednji nastavak franšize BlazBlue pod (najmanje ekstravagantnim) podnaslovom Central Fiction. Reboot-ovani Killer Instinct sa gostujućim likovima stiže i na personalne računare, ali samo kod onih koji koriste Windows 10 kao operativni sistem. I nezavisni kreatori se uključuju u trku, a pored njihovih čeda, ovde će biti opisana (čitaj: od zaborava otrgnuta) i nekolicina retro ostvarenja, zaslužila ona to ili ne.
... aka Battle of the Martial Arts delo je tajvanske kompanije Art 9 Entertainment, čiji dizajneri crpe inspiraciju iz kineske istorije. Priča se odvija tokom vladavine dinastije Ming, a okuplja predstavnike osam škola borilačkih veština, na meti pomahnitalih konkurenata sa severa zemlje. Svakome su dostupna svega dva udarca - rukom (ili oružjem) i nogom, a odlike stilova ogledaju se u specijalnim potezima, koji se lako izvode. Grafika je, za razliku od muzičke podloge, usklađena sa temom, pa se u pojednostavljenom izgledu boraca i pozadina mogu uočiti likovi i lokacije kakve srećemo u vušija filmovima. S obzirom na veličinu od 8MB, odnosno nepuna dva flopi diska u komprimovanom stanju, Wulin... nudi otprilike isto (najosnovnije) što i većina osrednjih tuča za MS-DOS i deluje zastarelo čak i za period nastanka. Zanimljivo je to što se bonus poeni dobijaju meditacijom u pećini.
Suiko Enbu (1995)
... aka Outlaws of the Lost Dynasty takođe nas vraća prošlost Kine, ali je za nekoliko klasa iznad prethodnice, u svakom pogledu. Jedna je od prvih igara za Segin ST-V hardver i jedan od uspešnijih "klonova" Uličnog borca, od kojeg se izdvaja po tome što neki od ratnika nisu goloruki. Međutim, ukoliko su često u defanzivi, i oni ostaju bez sečiva (ili palica) i bivaju prinuđeni da se oslone na sopstvene pesnice. Uprkos tome što su zasnovani na odmetnicima iz romana Shui hu zhuan, poznavanje klasične kineske književnosti nije preduslov za savladavanje protivnika. Udobne kontrole i, za sredinu 90-ih, inovativni "sistem žongliranja" (juggle system), u živopisnom paketu satkanom od legendi, pružaju finu zabavu, kada želite da se odmorite od popularnijih naslova.
Tōkidenshō: Angel Eyes (1996)
... dolazi iz radionice korporacije Tecmo, čuvene po serijalu 3D tuča Dead or Alive, a kombinuje 2D sprajtove sa prerenderovanim modelima. Ovakav spoj proizvodi estetsku neujednačenost, ali čim krene makljaža (u kojoj, uzgred budi rečeno, ne učestvuje nijedan pripadnik muškog pola), vizuelna anomalija prestaje da liči na problem. Protagonistkinje se ne ustručavaju da primene i najprljavije metode, kako bi pokazale snagu i dokazale da su dostojne "anđeoske supstance" koja je sa nebesa doletela u Japan. Tako se, na primer, dvanaestogodišnja Mari oslanja na mehaničkog plišanog medveda Kinga, a "zvezda autoputeva" Mičiko Hoši, nastavnica i bajkerka, po potrebi gazi svojim dvotočkašem. Našlo se mesta i za ženskog kiborga Linu, kao i za mladu konobaricu Reiku koja poseduje moć pirokineze. Za savladavanje Tōkidenshō nije mnogo komplikovana - na raspolaganju su vam četiri udaraca koja se mogu povezivati u lančane komboe, jurišanje po zemlji, ali i u vazduhu, visoki skokovi i naravno, specijalni potezi. U dijalogu šamara i šutova puni se bar u dnu ekrana, sve dok ne zasvetli poruka "emotion", a automatski prazni ukoliko vam "Super Certain Kill Art" ne pođe za rukom.
... poreklom je, verovali ili ne, iz Češke i verovatno je jedina borilačka igra sa tih prostora. Po ugledu na Mortal Kombat, grupica programera digitalizuje prave "glumce", zadržavajući realističnost snimljenog video materijala. Naime, šestoro boraca i četvorica boss-ova nemaju nikakve natprirodne sposobnosti, osim nindže Kima Satoa, kome teleportovanje ide k'o od šale. Prilično ograničen sistem borbe kao da je preslikan iz Body Blows - za nanošenje štete morate držati taster za napad i pritom pritiskati one za kretanje. Arkadni mod počinje FMV "ličnom kartom", koja izgleda kao isečak iz nekog treš filma, a završava se generičkom animiranom čestitkom i upisivanjem na hi-score listu. Vizuelno blizak, ali za koju nijansu impresivniji projekat pojavio se godinu dana kasnije, a u pitanju je The Untouchable u "režiji" Trevisa Rigsa, koji će izazvati kontroverze sa Bikini Karate Babes.
2nd Cross (2000)
... tima Daneko je dōjin tabačina, kreirana u starijoj verziji japanskog endžina Fighter Maker i jedna je od najambicioznijih u toj kategoriji. Sadrži čak dvadeset i osam karaktera koji su, na osnovu osobenosti, razvrstani u pet grupa - E (Easy), P (Power), S (Standard), T (Technical) i G (Guest). To praktično znači da se, od grupe do grupe, menja i set kontrola - srećom, period prilagođavanja traje kratko. Mešovitu družinu, između ostalih, čine harpija, vilenjakinja, đavolica sa sekirom, dvojnik manga-junaka Gajvera (Bio-Booster Armor Guyver) i devojčurci koji se preobražavaju u džinovske toples demonke. Primećuje se i dosta omaža old-school igrama i animeima, ali i parodija na iste, tako da ne manjka bizarnosti, ekscentričnosti, neumerenosti i drskog fan-service-a - hibrid Capcom-ovog Rjua i SNK-ove Nakoruru, opatice-navijačice u katedrali, aluzije na Devilman-a, debeljuškasti hrčak u kostimu Maskiranog Vozača (Kamen Rider)... I sve to je sjajno ilustrovano!
Crimson Alive: Extreme Encounter (2004)
... još uvek važi za vanserijsku tuču iz nezavisne produkcije Zemlje izlazećeg sunca. Simpatičan dizajn dugonogih lepotica, kojima se može dodeliti epitet "kraljica fajtera", ali i scenografije, specijalnih efekata i zvukova, kao i vrlo prijemčiv gejmplej i atmosferičan saundtrek ogledalo su visokog nivoa profesionalizma kružoka Keropyon. Šesnaest devojaka, uključujući i nekoliko robotskih, učestvuje u spasavanju čovečanstva od misterioznog bića iz druge dimenzije ili u pružanju pomoći neprijatelju da dovrši započeti posao. Polazeći od ideje da se zlo krije tamo gde se najmanje očekuje, autori postavljaju devojčicu sa Biblijom na mesto "zadnje kraljice", čija je druga inkarnacija u znaku zloglasnih japanskih fetiša. A ljubitelji franšize Berserk bez problema će upecati referencu na Behelita, kojem je dodeljena uloga sub-boss-a.
Genpei Tō Ran (2013)
... svojevrsni je rimejk Namco-ve beat 'em up platforme Genpei Tōma Den, koja pozajmljuje elemente iz bogate japanske istorije, mitologije, demonologije i budizma. Besplatno se može preuzeti sa zvaničnog sajta i to u tri varijante, definisane težinom AI-a - easy, normal i hard. Odaje "old-school vibe", pa za izvođenje komboa valjalo bi uložiti više truda, i odlikuje se mračnom atmosferom, budući da su bojna polja s one strane života i stvarnosti, a među borcima ima i nemrtvih. I sam protagonist, samuraj Taira no Kagekijo, deluje pomalo jezivo, sa licem pod maskom (ili šminkom?) nalik na "corpse-paint". Retro-šarm grafike, nažalost, ne prenosi se baš najbolje i na audio podlogu, recikliranu iz originalne igre, pa pojedini lo-fi uzvici paraju uši. Ipak, Genpei Tō Ran vredi overiti... ali nikako sa slušalicama.
Colors Party ~ Lost in Eater (2015)
... verovatno bi trebalo da se zove Colors Party ~ Lost in ETHER, ali se sa engReskim nazivima nikad ne zna. Kao i prethodno navedena dōjin igra, ne prazni džepove (klikni na podnaslov ovog pasusa), a sasvim izvesno je inspirisana spin-off-om RPG-a Persona, na zapadu poznatom kao Persona 4 Arena. Nastala je u saradnji Dream Illusory Valley-a i Exzam-a, iz čije je kućne radionice i "Melty Blood wannabe" Emblem of Red ReShuffle. Hiperstilizovan dizajn sprajtova u spoju sa statičnim pozadinama, kolažima od 3D rendera i fotografija, odaje utisak kao da je vreme oko šarenih učesnika zabave stalo, dok oni luduju u brzom ritmu. U najsvežijoj (petoj) reviziji, njih četrnaestoro u "ring" ulazi u pratnji partnera, koji im asistira u prolongiranju komboa i bacanju protivnika pod noge posredstvom destruktivnog super poteza.
Kings of Kung Fu (2015)
... daje odgovor na pitanja poput: "Ko bi trijumfovao u duelu između Sintije Rotrok i Žan-Kloda Van Dama?" i "Da li je moguće poraziti Bolo Janga pijanom pesnicom?" Osim što razrešava ove i brojne druge dileme, autor Džej Li donosi duh akcionih hongkoških i američkih B-filmova iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, prevashodno kroz "kaskadere" koji neodoljivo podsećaju na glavne junake ili antagoniste iz spomenutih ostvarenja. Solidni 3D modeli fino su uklopljeni u kvazi-2D okruženje, tj. u brižljivo osmišljene "set pisove", ali je za kontrolu potrebna velika disciplina, a povremeno i čelično strpljenje. Ukoliko složeniji napadi ne uspevaju, nije na odmet primeniti "jeftinu taktiku", na koju AI gotovo uvek nasedne. Iako nisu vešti kao njihovi "igrani blizanci", i ovi Kraljevi kung fua uspevaju da zadaju udarce koji se pamte.
Yatagarasu: Attack on Cataclysm (2015)
... usredsređuje se na fiktivni prevrat u Japanu, 25. decembra 1925. koji frakciju bivše vlade navodi na kontakt sa tajnom organizacijom Igasei i pokretanje plana Jatagarasu (ime mitološke tronoge vrane). Jedanaest dostupnih likova pripada različitim stranama u tom političkom sukobu, a piksele od kojih su sačinjeni potpisuje ilustrator Tomojuki Kotani, aka "Styleos", u čijem CV-u je ubeležena i saradnja sa SNK-om na King of Fighters. Klasična 1-na-1 makljaža počiva na temeljima koje je postavio Street Fighter III, pa je pariranju data značajna uloga. Ekipa koja stoji iza ovog projekta potrudila se da igru učini pristupačnom novajlijama, a da u njenoj dubini mogu da uživaju i veterani. Jedina veća zamerka ide na račun suvoparnih međuscena i epiloga, a pohvale vredni su neretko fantazmagorični pejzaži.
Ayakashi Gentouki (2016)
... nalazi se u fazi izrade, ali zbog neobične estetike zaslužuje da se nađe u vodiču. Monohromatski "čibi" ratnici, inspirisani stvorenjima iz japanskih predanja, sukobljavaju se na sepijastim prizorima, koji kao da su preuzeti sa drevnih skrolova. Snažan uticaj folklora u vizuelizaciji prenosi se i na odličnu muzičku potporu, koja zvuči kao da je odsvirana na tradicionalnim instrumentima Dalekog istoka. Iz tog razloga, stiče se utisak da učestvujete u oživljavanju crteža nekog davno zaboravljenog umetnika. Solidan gejmplej i ugodne kontrole, zahvaljujući kojima je nizanje udaraca maksimalno olakšano, dodatni su razlozi da "skinete" i probate ovu simpatičnu tuču... ali se pripremite za ofanzivni AI.
Trajes Fatais (2016)
... takođe je još uvek u produkciji, a obećavajuću beta verziju, koja teži svega 30MB, možete nabaviti na Itch-stranici nezavisnog studija Onanim. Naslov se (sa portugalskog) prevodi kao Fatalni kostimi, a priča počinje na maskenbalu, tokom kojeg pojedini gosti dobijaju moći u skladu sa maskama iza kojih se kriju. U ovom trenutku, to su "đavolica" Lusi Fernandez i njena "B-strana" (poput Rjua i Zlog Rjua u serijalu Street Fighter), "anđeo" Kristijano Martins i "cangaço" Lorenso Sombra. Prelepi sprajtovi sa "dušom" odaju počast dobrim starim 2D tabačinama, dok su lokacije na kojima se odvija žurka rasterećene suvišnih detalja. Lusini samba pokreti, Kristijanova "nebeska kapuera" i Lorensova pojava jasni su pokazatelji (brazilskog) porekla ovog dragulja. Po prvi put, uspešno je sproveden uprošćeni sistem sa samo jednim tasterom za udarac u kombinaciji sa pravcima, a igračima je ostavljeno dovoljno prostora za istraživanje. Autori nude i zanimljiva rešenja za sprečavanje beskonačnih komboa i postižu zavidan nivo originalnosti što, mora se priznati, u poslednje vreme nije mala stvar.
2nd Cross (2000)
... tima Daneko je dōjin tabačina, kreirana u starijoj verziji japanskog endžina Fighter Maker i jedna je od najambicioznijih u toj kategoriji. Sadrži čak dvadeset i osam karaktera koji su, na osnovu osobenosti, razvrstani u pet grupa - E (Easy), P (Power), S (Standard), T (Technical) i G (Guest). To praktično znači da se, od grupe do grupe, menja i set kontrola - srećom, period prilagođavanja traje kratko. Mešovitu družinu, između ostalih, čine harpija, vilenjakinja, đavolica sa sekirom, dvojnik manga-junaka Gajvera (Bio-Booster Armor Guyver) i devojčurci koji se preobražavaju u džinovske toples demonke. Primećuje se i dosta omaža old-school igrama i animeima, ali i parodija na iste, tako da ne manjka bizarnosti, ekscentričnosti, neumerenosti i drskog fan-service-a - hibrid Capcom-ovog Rjua i SNK-ove Nakoruru, opatice-navijačice u katedrali, aluzije na Devilman-a, debeljuškasti hrčak u kostimu Maskiranog Vozača (Kamen Rider)... I sve to je sjajno ilustrovano!
Crimson Alive: Extreme Encounter (2004)
... još uvek važi za vanserijsku tuču iz nezavisne produkcije Zemlje izlazećeg sunca. Simpatičan dizajn dugonogih lepotica, kojima se može dodeliti epitet "kraljica fajtera", ali i scenografije, specijalnih efekata i zvukova, kao i vrlo prijemčiv gejmplej i atmosferičan saundtrek ogledalo su visokog nivoa profesionalizma kružoka Keropyon. Šesnaest devojaka, uključujući i nekoliko robotskih, učestvuje u spasavanju čovečanstva od misterioznog bića iz druge dimenzije ili u pružanju pomoći neprijatelju da dovrši započeti posao. Polazeći od ideje da se zlo krije tamo gde se najmanje očekuje, autori postavljaju devojčicu sa Biblijom na mesto "zadnje kraljice", čija je druga inkarnacija u znaku zloglasnih japanskih fetiša. A ljubitelji franšize Berserk bez problema će upecati referencu na Behelita, kojem je dodeljena uloga sub-boss-a.
Genpei Tō Ran (2013)
... svojevrsni je rimejk Namco-ve beat 'em up platforme Genpei Tōma Den, koja pozajmljuje elemente iz bogate japanske istorije, mitologije, demonologije i budizma. Besplatno se može preuzeti sa zvaničnog sajta i to u tri varijante, definisane težinom AI-a - easy, normal i hard. Odaje "old-school vibe", pa za izvođenje komboa valjalo bi uložiti više truda, i odlikuje se mračnom atmosferom, budući da su bojna polja s one strane života i stvarnosti, a među borcima ima i nemrtvih. I sam protagonist, samuraj Taira no Kagekijo, deluje pomalo jezivo, sa licem pod maskom (ili šminkom?) nalik na "corpse-paint". Retro-šarm grafike, nažalost, ne prenosi se baš najbolje i na audio podlogu, recikliranu iz originalne igre, pa pojedini lo-fi uzvici paraju uši. Ipak, Genpei Tō Ran vredi overiti... ali nikako sa slušalicama.
Colors Party ~ Lost in Eater (2015)
... verovatno bi trebalo da se zove Colors Party ~ Lost in ETHER, ali se sa engReskim nazivima nikad ne zna. Kao i prethodno navedena dōjin igra, ne prazni džepove (klikni na podnaslov ovog pasusa), a sasvim izvesno je inspirisana spin-off-om RPG-a Persona, na zapadu poznatom kao Persona 4 Arena. Nastala je u saradnji Dream Illusory Valley-a i Exzam-a, iz čije je kućne radionice i "Melty Blood wannabe" Emblem of Red ReShuffle. Hiperstilizovan dizajn sprajtova u spoju sa statičnim pozadinama, kolažima od 3D rendera i fotografija, odaje utisak kao da je vreme oko šarenih učesnika zabave stalo, dok oni luduju u brzom ritmu. U najsvežijoj (petoj) reviziji, njih četrnaestoro u "ring" ulazi u pratnji partnera, koji im asistira u prolongiranju komboa i bacanju protivnika pod noge posredstvom destruktivnog super poteza.
Kings of Kung Fu (2015)
... daje odgovor na pitanja poput: "Ko bi trijumfovao u duelu između Sintije Rotrok i Žan-Kloda Van Dama?" i "Da li je moguće poraziti Bolo Janga pijanom pesnicom?" Osim što razrešava ove i brojne druge dileme, autor Džej Li donosi duh akcionih hongkoških i američkih B-filmova iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, prevashodno kroz "kaskadere" koji neodoljivo podsećaju na glavne junake ili antagoniste iz spomenutih ostvarenja. Solidni 3D modeli fino su uklopljeni u kvazi-2D okruženje, tj. u brižljivo osmišljene "set pisove", ali je za kontrolu potrebna velika disciplina, a povremeno i čelično strpljenje. Ukoliko složeniji napadi ne uspevaju, nije na odmet primeniti "jeftinu taktiku", na koju AI gotovo uvek nasedne. Iako nisu vešti kao njihovi "igrani blizanci", i ovi Kraljevi kung fua uspevaju da zadaju udarce koji se pamte.
Yatagarasu: Attack on Cataclysm (2015)
... usredsređuje se na fiktivni prevrat u Japanu, 25. decembra 1925. koji frakciju bivše vlade navodi na kontakt sa tajnom organizacijom Igasei i pokretanje plana Jatagarasu (ime mitološke tronoge vrane). Jedanaest dostupnih likova pripada različitim stranama u tom političkom sukobu, a piksele od kojih su sačinjeni potpisuje ilustrator Tomojuki Kotani, aka "Styleos", u čijem CV-u je ubeležena i saradnja sa SNK-om na King of Fighters. Klasična 1-na-1 makljaža počiva na temeljima koje je postavio Street Fighter III, pa je pariranju data značajna uloga. Ekipa koja stoji iza ovog projekta potrudila se da igru učini pristupačnom novajlijama, a da u njenoj dubini mogu da uživaju i veterani. Jedina veća zamerka ide na račun suvoparnih međuscena i epiloga, a pohvale vredni su neretko fantazmagorični pejzaži.
Ayakashi Gentouki (2016)
... nalazi se u fazi izrade, ali zbog neobične estetike zaslužuje da se nađe u vodiču. Monohromatski "čibi" ratnici, inspirisani stvorenjima iz japanskih predanja, sukobljavaju se na sepijastim prizorima, koji kao da su preuzeti sa drevnih skrolova. Snažan uticaj folklora u vizuelizaciji prenosi se i na odličnu muzičku potporu, koja zvuči kao da je odsvirana na tradicionalnim instrumentima Dalekog istoka. Iz tog razloga, stiče se utisak da učestvujete u oživljavanju crteža nekog davno zaboravljenog umetnika. Solidan gejmplej i ugodne kontrole, zahvaljujući kojima je nizanje udaraca maksimalno olakšano, dodatni su razlozi da "skinete" i probate ovu simpatičnu tuču... ali se pripremite za ofanzivni AI.
Trajes Fatais (2016)
... takođe je još uvek u produkciji, a obećavajuću beta verziju, koja teži svega 30MB, možete nabaviti na Itch-stranici nezavisnog studija Onanim. Naslov se (sa portugalskog) prevodi kao Fatalni kostimi, a priča počinje na maskenbalu, tokom kojeg pojedini gosti dobijaju moći u skladu sa maskama iza kojih se kriju. U ovom trenutku, to su "đavolica" Lusi Fernandez i njena "B-strana" (poput Rjua i Zlog Rjua u serijalu Street Fighter), "anđeo" Kristijano Martins i "cangaço" Lorenso Sombra. Prelepi sprajtovi sa "dušom" odaju počast dobrim starim 2D tabačinama, dok su lokacije na kojima se odvija žurka rasterećene suvišnih detalja. Lusini samba pokreti, Kristijanova "nebeska kapuera" i Lorensova pojava jasni su pokazatelji (brazilskog) porekla ovog dragulja. Po prvi put, uspešno je sproveden uprošćeni sistem sa samo jednim tasterom za udarac u kombinaciji sa pravcima, a igračima je ostavljeno dovoljno prostora za istraživanje. Autori nude i zanimljiva rešenja za sprečavanje beskonačnih komboa i postižu zavidan nivo originalnosti što, mora se priznati, u poslednje vreme nije mala stvar.
No comments:
Post a Comment