Da li je moguće živeti u savremenom (kapitalističkom) društvu, a opstati izvan okrutne mašinerije koja ga pokreće, drobeći individualnost među zupčanicima? Postoji li bar tračak nade u večitoj potrazi za slobodom i razumevanjem ili je isti ugašen već na početku puta? Kako ostati iskren, kada je "laž svemoćna, a strah njen prorok"? Ovo su neka od pitanja na koja estonski reditelj Veiko Ounpu (Jesenji bal, Iskušenje sv. Tonija) pokušava da pronađe odgovor u svom trećem dugometražnom filmu.
Ironično naslovljena prema pesmi Bertolda Brehta, buntovnička drama Free Range/Ballaad maailma heakskiitmisest (Slobodan opseg/Balada o prihvatanju sveta) inspirisana je ostvarenjima francuskog i američkog novog talasa, kao što su À bout de souffle, Easy Rider i Five Easy Pieces. Usredsređuje se na Freda (Lauri Lagle), pisca u povoju, koji uporedo sa unutrašnjom borbom vodi i uzaludan rat protiv banalnosti, neprekidno sanjareći o nedostižnim idealima. Iluzije koje ovaj mladić gaji lagano nestaju nakon otkaza, zbog vulgarne recenzije Malikovog Drveta života (tj. često upotrebljenog prideva "pederski"), i saznanja da mu je devojka u drugom stanju. Bežeći od odgovornosti, Fred se prepušta porocima i, vođen samovoljom, srlja u propast.
Ounpuov (anti)junak nije nimalo simpatičan i stiče se utisak da on ponosno i tvrdoglavo nosi auru odbojnosti, držeći svakog (uključujući i gledaoca) na bezbednoj distanci. Međutim, kada u njemu i njegovim problemima prepoznamo sebe ili nekog koga (mislimo da) poznajemo, sve ono što ga je do tada činilo nepristupačnim (egoizam, arogancija, infantilnost, pesimistično-sardoničan stav) dobija topliju boju. Možda iz tog razloga i reditelj odlučuje da naposletku stane u Fredovu odbranu, dok mu još jednu šansu da uvidi neminovnost kompromisa pruža i ljuba Suzana (Janika Arum), čija požrtvovanost je divljenja vredna.
Veštim kombinovanjem minimalističkog narativa, "lo-fi" slika, snimljenih na traci od 16mm, i retro saundtreka, koji ispunjava kontemplativne sekvence bez dijaloga, Ounpu postiže turobnu atmosferu, koja sasvim odgovara melanholičnom raspoloženju "protagoniste", filozofa-mučenika sa izgledom razbarušenog hipstera. "Artistično neurednom" montažom odaje počast gorenavedenim uzorima, mada se na trenutke može prepoznati i uticaj Bergmana (vrlo jasan omaž Kricima i šaputanjima), postpanka i "hipnotišuće odsutnosti" Bartasovih dela.
Lep za gledanje, ali ne i lak za praćenje, Slobodan opseg donosi složenu studiju karaktera, kojom provejava duh anarhije i antikonformizma.
No comments:
Post a Comment