2 May 2015

Скорбное бесчувствие (Александр Сокуров, 1987)


Inspirisana komadom Kuća slomljenih srca Džordža Bernarda Šoa, eksperimentalna drama/fantazija (?) Скорбное бесчувствие (Bolna ravnodušnost) pruža satiričan pogled na englesku buržoaziju za vreme Prvog svetskog rata. Međutim, mogla bi se pročitati i kao univerzalna kritika apatije i svih nehajnih, egocentričnih i cenzuri sklonih vlasti, ali i kao oda "autističnoj" i umereno dekadentnoj umetnosti.

Nekoliko pripadnika više klase okuplja se u brodolikoj vili ostarelog kapetana Šutovera, potpuno se ograđujući od ostatka (uzburkanog) sveta. Neprestana pucnjava i eksplozije koje se čuju u pozadini za njih nisu ništa više od zujanja komaraca. U njihovom kraljevstvu letargije i nadmenosti, dangubljenje je dovedeno na (uzvišeni) nivo životnog stila. Neretko kriptični, non-sequitur dijalozi, putem kojih nekim čudom uspevaju da međusobno komuniciraju, stvaraju svojevrsni vakuum.

Hermetičnosti atmosfere značajno doprinosi i to što Sokurov uporno razgrađuje konvencije narativa i karakterizacije, utapajući priču i likove u mahovinom prekrivenu reku apsurda. Fiktivne, gotovo nadrealističke događaje prepliće sa crno-belim arhivskim snimcima Šoovih anegdota, ratnih dejstava, afričkih plemena i lova na lavove i polarne medvede, kojima daje čudan izgled vitoperenjem proporcija (aspect ratio) slike. A brbljanje protagonista (ili, bolje reći, antagonista?) sporadično preklapa sa nerazgovetnim šapatima i drugim dezorijentišućim zvucima, što će u kasnijim ostvarenjima postati njegov zaštitni znak.

I dok Eli Dan spava u krevecu za bebe, Randal voli da se, k'o od majke rođen, igra žmurke, i svira violinu, kada bude pronađen. Elin verenik Mangan umire u mračnoj i vlažnoj sobi sa statuom Ležećeg Bude i kasnije uskrsava, a Šutover čuva divljeg vepra Baltazara, pije da bi ostao trezan i u jednom trenutku izbacuje Šoa iz kuće. Arijadna i Hektor, u tumačenju baletskih igrača Ale Osipenko i Dmitrija Brjanceva, igraju luckasti ples, ona u kimonu, a on sa umetkom nalik samurajskoj punđi. Doktor Nož, porodični prijatelj, boljku utvrđuje njuškanjem...

Čak i da jeste upoznati sa izvornim delom (za razliku od autora ovih redova), postoji velika verovatnoća da će vas ovaj film, koji deluje kao da je nastao u nastupu kreativnog (i pravog) ludila, ostaviti zbunjenim. Ali će se zato pojedini kadrovi sigurno urezati u vaše pamćenje.

No comments:

Post a Comment