Prvi od dva filma koje je televizijski reditelj György Fehér (1939-2002) snimio za veliko platno je depresivna krimi-misterija Szürkület (Suton), adaptacija scenarija pod nazivom Es geschah am hellichten Tag (Desilo se u po bela dana), prekrojenog u novelu Das Versprechen: Requiem auf den Kriminalroman (Zavet: Rekvijem za detektivski roman).
Sudeći po rečima poznavalaca izvornog dela, koje potpisuje švajcarski književnik Friedrich Dürrenmatt (1921-1990), Fehér verno prati priču, ali je stavlja u drugi plan, zbog čega se stiče utisak da prepravke nisu zanemarljive. Ubistvo osmogodišnje devojčice koje pokreće policijsku istragu, baš kao i elegična muzička tema, poput kakve uspavanke za mrtve, predstavlja središnji motiv koji meditativne kadrove-sekvence povezuje u impresivnu celinu.
Moćan u svojoj sumornosti, Szürkület deluje kao sinematski pandan mračnim dronovima, kišnom i oblačnom jesenjem danu ili, po Benedeku Fliegaufu, pesmi kitova. Kombinacijom minimalističkog narativa, dugih perioda tišine i patinirane crno-bele fotografije, koja pruža autentičan retro izgled, postignuta je pogrebna, gotovo sablasna atmosfera, gušća od magle koja obavija neimenovano selo i okolne šume.
Jedan recenzent odlično zapaža da kamera polagano "istražuje lica glumaca kao da su pejzaži, a pejzaže kao da su glumci". Dok klizi preko oronulih fasada i ogolelog drveća, okreće se u zagušljivim prostorijama ili se zaustavlja da, voajerski, proviri kroz otvorena vrata ili prozor, gledaocu je nametnuta pozicija sanjara, zarobljenog u klaustrofobičnom košmaru, na prašnjavim puteljcima ljudske psihe i duše.
Sličnost sa radovima Béle Tarra uopšte nije slučajna, budući da je naveden kao konsultant, dok je na mestu DP-a Miklós Gurbán, koji će sa prominentnim mađarskim rediteljem sarađivati 2000. na Werckmeister harmóniák (Verkmajsterove harmonije). A rečima nije moguće opisati estetski doživljaj koji gledanje ovog ostvarenja izaziva...
No comments:
Post a Comment