Anarhična avangardna fantazmagorija Ovoce stromů rajských jíme (Rajsko voće) grabi gledaočevu pažnju već u prvim minutima - živopisnom špicom i fascinantnom desetominutnom uvertirom koja bi, u svojoj erotsko-biblijsko-psihodeličnoj bujnosti, mogla neometano da funkcioniše i samostalno, kao eksperimentalna minijatura.
Obliveni teksturama lišća i cveća, koje se nižu neuhvatljivom brzinom i hipnotišu zasićenim bojama jeseni, obnaženi Adam i Eva silaze niz travnatu padinu do jezerceta opkoljenog stenama. Njihov "ples" odvija se kao u snu ili transu, dok oni nesigurnim, ali elegantnim pokretima, sinhronizovanim sa eteričnim pojem anđela, najavljuju pad...
Prelaskom u kasne šezdesete, fokus se premešta na ljubavni trougao između Eve (Jitka Novákova), njenog supruga Josefa (Karel Novak) i misterioznog neženje Roberta (Jan Schmid), koji bi mogao da bude đavo, serijski ubica ili vragolasti dečak zarobljen u telu odraslog muškarca. Višeznačnost njegovog lika proizilazi iz radikalnog scenarija Věre Chytilove i (kostimografkinje) Ester Krumachove (Sedmikrásky, Valerie a týden divů), koje nemilosrdno i beskompromisno kidaju narativno tkivo, sjedinjujući ostatke lepljivom masom od univerzalnih i tajanstvenih simbola, uz brižljivo odmerenu dozu ljupkog cinizma.
Polazeći od ideje o večitoj potrazi za istinom i ismevajući našu (ne)sposobnost da je prihvatimo, one preispituju društvene vrednosti i pružaju meditaciju o prirodi dela sedme umetnosti. Mirno odmaralište, ovaploćenje rajskog vrta, pretvaraju u poprište borbe polova, u isti mah detinjaste i podmukle, stavljajući teret prividne slobode, iskušenja, opasnosti i razočaranja ne samo na leđa glavne junakinje, već i njenih partnera. Iz tog razloga, opisane događaje ne bi trebalo posmatrati isključivo pod lupom feminizma, niti bi religijski motivi smeli da posluže kao jedini ključ u tumačenju poetične i provokativne priče. Sporadični, neretko čudni dijalozi i iznenadne (prividne?) promene u ponašanju protagonista dodatno otežavaju posao dešifrovavanja.
Polazeći od ideje o večitoj potrazi za istinom i ismevajući našu (ne)sposobnost da je prihvatimo, one preispituju društvene vrednosti i pružaju meditaciju o prirodi dela sedme umetnosti. Mirno odmaralište, ovaploćenje rajskog vrta, pretvaraju u poprište borbe polova, u isti mah detinjaste i podmukle, stavljajući teret prividne slobode, iskušenja, opasnosti i razočaranja ne samo na leđa glavne junakinje, već i njenih partnera. Iz tog razloga, opisane događaje ne bi trebalo posmatrati isključivo pod lupom feminizma, niti bi religijski motivi smeli da posluže kao jedini ključ u tumačenju poetične i provokativne priče. Sporadični, neretko čudni dijalozi i iznenadne (prividne?) promene u ponašanju protagonista dodatno otežavaju posao dešifrovavanja.
Neobuzdana razigranost dveju gorespomenutih dama, istaknutih predstavnica novog talasa u češkoj kinematografiji, poput virusa se prenosi i na ekipu glumaca koji, budeći ekscentrika u sebi, radosno prihvataju poziv za antikonformistički bal. Od infekcije nije pošteđen ni direktor fotografije Jaroslav Kučera (Démanty noci), tadašnji rediteljkin suprug, zahvaljujući čijoj inventivnosti Rajsko voće ni danas nije izgubilo na sočnosti, ali ni muzički mag Zdeněk Liška (Spalovač mrtvol), čije su briljantne kompozicije godinama ispred svog vremena.
Većina nezaboravnih scena utemeljena je na naglašenim kontrastima na relacijama detalj-celina i kretanje-stagnacija. Viktorijanski nameštaj postavljen je na mestu parkovskih klupa. Frenetična jurnjava za narandžastim balonom remeti mir peska i površine vode. Evina bela haljina sija u polumraku Robertovog apartmana, a zmijoliki jarkocrveni šal razdire noć u šumi. Veličanstvenosti slika doprinose i raznoliki efekti, prevashodno step printing, pomoću kojeg se igrana forma preobražava u nešto na tragu bizarne stop-motion animacije.
Opojne melodije vešto su utkane u Kučerinu raskošnu tapiseriju. Neobičan, ekspresivan i eklektičan skor objedinjuje sijaset pravaca, od džeza, preko elektronike, do neoklasike. I ne bi bilo pogrešno reći da se u halucinogenim vokalno-instrumentalnim pasažima daju prepoznati obrisi moderne alternative, gotskog i simfonijskog metala.
Izazovan, subverzivan i žanrovski nestalan, ovaj film neće dopreti do šire publike, ali će ljubitelje nadrealizma i njemu srodnih stilova sigurno zadiviti do te mere, da im neće zasmetati ako pronađu crvića u jabuci...
Većina nezaboravnih scena utemeljena je na naglašenim kontrastima na relacijama detalj-celina i kretanje-stagnacija. Viktorijanski nameštaj postavljen je na mestu parkovskih klupa. Frenetična jurnjava za narandžastim balonom remeti mir peska i površine vode. Evina bela haljina sija u polumraku Robertovog apartmana, a zmijoliki jarkocrveni šal razdire noć u šumi. Veličanstvenosti slika doprinose i raznoliki efekti, prevashodno step printing, pomoću kojeg se igrana forma preobražava u nešto na tragu bizarne stop-motion animacije.
Opojne melodije vešto su utkane u Kučerinu raskošnu tapiseriju. Neobičan, ekspresivan i eklektičan skor objedinjuje sijaset pravaca, od džeza, preko elektronike, do neoklasike. I ne bi bilo pogrešno reći da se u halucinogenim vokalno-instrumentalnim pasažima daju prepoznati obrisi moderne alternative, gotskog i simfonijskog metala.
Izazovan, subverzivan i žanrovski nestalan, ovaj film neće dopreti do šire publike, ali će ljubitelje nadrealizma i njemu srodnih stilova sigurno zadiviti do te mere, da im neće zasmetati ako pronađu crvića u jabuci...
No comments:
Post a Comment