Space Sentinels (Filmation, 1977)

Kada je grupa polaznika danske škole The Animation Workshop odlučila da svojim bachelor projektom Space Stallions napravi omaž crtaćima osamdesetih, vrlo je verovatno da su zavirili i u opskurnije radove studija Filmation sa kraja sedamdesetih. Sličnost u naslovu i tesnim kostimima od spandeksa navodi na pretpostavku da im je jedan od glavnih izvora inspiracije bio i serijal Space Sentinels. Nastao paralelno sa drugom sezonom Tarzana, gospodara džungle (1976-1979), koji se emitovao i na ovim prostorima, pratio je multietnički trio mladih ljudi koji su, zahvaljujući vanzemaljskoj intervenciji, stekli natprirodne moći, da bi potom bili vraćeni na Zemlju kao njeni zaštitnici.

Tamnoputa Astraea, atraktivna i intelignentna frontwoman, mogla je da se preobrazi u sva bića iz kataloga faune, dežurni šaljivdžija Mercury, atleta sa Dalekog istoka, trčao je i leteo brzinom svetlosti, a Hercules, zagovornik zdrave ishrane sa izgledom preplanulog surfera, posedovao je snagu stotinu muškaraca. Naređenja su primali od enigmatičnog Sentinela 1, hologramske manifestacije superkompjutera koji ih je pre mnogo vekova "oteo" i podario im zavidne sposobnosti, a u pomoć im je neretko priticao mali robot MO (skraćeno od Maintenance Operator), daleki Wall-Ejev predak kome je glas pozajmio Lou Scheimer, izvršni producent i nekrunisani kralj slasnog animiranog kempa.

Žestok sudar naučne fantastike i razigrane fantazije na granici sa (pitomom) psihodelijom proizveo je i ekscentričnu družinu negativaca, počev od bivšeg "stražara" Morpheusa, preko drevnih bogova, ludih naučnika, putnika kroz vreme i čarobnjaka iz drugih dimenzija, pa sve do podivljalih biljaka sa Jupitera. Kombinovanjem prepoznatljivih elemenata iz relativno bliskih stripova, filmskih i literarnih dela, kao i egipatske, grčke, rimske i nordijske mitologije, scenaristi su uspeli da skroje trinaest povremeno bizarnih priča, iz kojih je ciljna publika trebalo ponešto i da nauči. Baveći se, između ostalog, odnosom dobra i zla, moralnim dilemama i temama prijateljstva, ekologije i tolerancije, postavili su deo temelja za avanture najmoćnijeg čoveka u svemiru (tj. daleko popularniji šou He-Man and the Masters of the Universe). Na animaciji se prilično štedelo, ali su zato raskošan kolorit, maštovite pozadine i odličan (polu)realističan dizajn likova, u skladu sa funky muzikom, nadomestili sve propuste i donekle opravdali ponovnu upotrebu sekvenci iz zaliha. I možda iz mene govori nostalgičar, ali postoji nešto magično u kitnjastom svetu Filmation-a, što u gledaocu budi ono unutrašnje dete i vodi na kratko eskapističko putešestvije...