3 Aug 2013

The Waiting Flesh (Or Inhibitions) (Drake Avila, 2011)

Snimljen kao pratilac skulpture pod nazivom Inhibitions, desetominutni The Waiting Flesh delo je Drakea Avile, mladog multidisciplinarnog umetnika iz El Salvadora, koji od 2008. živi i stvara u Kanadi. Sirova, kriptična i ezoterična, ova avangardna poema najpribližnije bi se mogla opisati kao Čekajući Godoa na pozornici koju su opoganili Lynchovi Zečevi, dok su nepomični konji na napuštenom ranču budni sanjali o kaskanju obalom koju zapljuskuje talas Jufitovog nekrorealizma, donoseći ekserima probijene komade mesa iz košmarnog sveta Merhigeovog kult klasika Begotten.


Lianne Dearle, Avilina stalna saradnica, ovde se pojavljuje kao emocionalno neuravnotežena žena (Cassandra Dion iz Primal Absolution?) u nemilom i ponovnom (?) susretu sa obezglavljenim "Inertia Prick"-om, ali i kao skriveni posmatrač (biće višeg reda?), koji vreme provodi u iščekivanju - koga ili čega, ostaje nam samo da nagađamo. Poput dezorijentisane aveti, njena (pod)svest obitava u zoni apstrakcije, na nestabilnoj granici između lucidnog košmara i poremećene stvarnosti. U morbidnoj slagalici, čije rešenje treperi u nekoj hermetički zatvorenoj tegli, ona je svedena (ili uzdignuta?) na nivo simbola, a glavna uloga dodeljena je sveprisutnom Tanatosu.


Mračna i uznemirujuća atmosfera postignuta je komplementarnim spojem upečatljivih zrnastih, pretežno crno-belih vizuelnih kompozicija i turobnih dronova, suptilno ispresecanih jedva čujnim šapatima. Crpeći inspiraciju iz psihoanalitičkih istraživanja Freuda i Junga, Kafkinog pisanija, Nietzscheove filozofije i duboke boli zbog preranog gubitka najboljeg prijatelja, Avila uvlači zbunjenog gledaoca u novu bizarnu dimenziju i isporučuje kontemplativnu (pseudo)horor-(anti)romansu, kojom demonstrira rediteljsku sigurnost, kreativnost i bezgraničnu ljubav prema sedmoj umetnosti.

No comments:

Post a Comment