11 Aug 2012

The Third and the Seventh (Alex Roman, 2009)

Zaista je teško poverovati da je, uz izuzetak nekolicine detalja i delova pozadine (nebo, avion, golubovi, fotograf, time-lapse cvetovi), The Third and the Seventh u potpunosti kompjuterski animiran film. A neverica raste kada u obzir uzmete činjenicu da su "nemi protagonisti" postojeći objekti koji su iznova modelovani na računaru, a koje su projektovali slavni arhitekti kao što su, između ostalih, Ludwig Mies van der Rohe, Loius Kahn, Frank Gehry, Santiago Calatrava i Tadao Ando.

Kroz gracioznu, mističnu i umirujuću igru svetlosti, senki, tekstura i odraza, španski reditelj reklama Alex Roman (rođen kao Jorge Seva) pomera granice u primeni savremene tehnologije i stvara hiperrealističnu arhitektonsku fantaziju, kojoj nikakav narativ nije potreban da bi vam svojom velelepnošću oduzela dah. Njegov cilj bio je da, kako sam kaže, "umetnost arhitekture izloži sa fotografske tačke gledišta", služeći se pri tom i apstrakcijom. Zato u suptilno katarzičnoj završnici uvodi oblak u enterijer Muzeja umetnosti u Milvokiju, lebdeće lampione oko kuće na planini Fuđi (Forest Refuge Satoshija Okade) i izaziva haos u Akademskoj biblioteci Phillips Exeter, oživljavajući knjige, čiji listovi izvode hipnotišući ples u prostoru ograničenom betonom i drvetom. Relaksirajuć i nenametljiv minimalistički skor, zasnovan na delima The Departure (Michael Laurence & Edward Nyman) i Le Carnaval des animaux (Charles-Camille Saint-Saëns), obavija ovaj vizuelni slatkiš poput tanušne, ali neprobojne opne...

Zvanični sajt: ThirdSeventh.com


No comments:

Post a Comment