31 Oct 2011

Reket od kristala (tra-la-la-la)

    “Žao mi je zbog crvenila u tvojim očima.” – rekla je pre nego što je za sobom zatvorila vrata. Na rastancima neki ljudi ne znaju šta da kažu, a ostavljeni moraju da tragaju za tumačima. Obostrano nerazumevanje ume da pecka, ali, srećom, peckanje traje kratko (pod uslovom da su vam zaslađivači pri ruci). Ako pokušate da racionalizujete svoju situaciju, naći ćete se u blatu do kolena. Napadaće vas bahate zunzare sa obližnjeg smetilišta i dvodnevni leptiri-mutanti, sve dok ne okrenete novi list – žut i neispisan.
    Sa druge strane prazne ‘artije migolje se reči koje tek treba da se rode. Sitne su vazdušaste, a ostale (valjda) nisu. I to mu dođe kao prosta računica sa pogrešnim rezultatom. Tada nastaje panika, a ona ima običaj da izaziva halucinacije i nesanicu. Ili je obrnuto? Kako god bilo, nema vam spasa. Osuđeni na propast, tumarate lavirintom uskih hodnika i čim stignete do cilja, on isplazi jezik i pomeri se X koraka ulevo. Bezobrazluk! Taman pomislite da gore ne može da bude i počinje da pada kiša. Pljušti li pljušti, i grmi i seva, iako niste naručili prilog. Suncu izmamite osmeh na jedvite jade i pritom saznajete da je štrbo poput stogodišnje babe. Veštačku vilicu nema gde da čuva, pa stalno izbegava posetu stomatologu…
    Po izlasku iz ludačke košulje koju ste sami sebi skrojili (i nekako navukli), odlučujete da se popnete na brdo, i to ne bilo koje. U obzir dolazi samo ono pod kojim su pohranjene lobanje mučenika, a nad kojim se nebo ne prenemaže i ne soli ničiju pamet. Vrh mu je zatupast i obrastao u krupne ljubičice. Najkrupnije koje ste ikada videli! Ošamućeni njihovim opojnim mirisom, zamišljate vrbu na kojoj raste grožđe i, iza drveta, đavoljeg dvojnika koji se olakšava. Prilazite oprezno (kao što biste prišli i običnom poserku) i nudite mu cigaretu. A on bulji neko vreme, pa se ljubazno zahvali i odbije pošto se odvikava od pušenja i žena mu je trudna.
    Potom silazite zavojitim stepeništem u memljivu tamnicu i srećete obezglavljenu trudnicu pored priručne giljotine. Dodajući joj prvu glavu iz obližnje korpe, pitate je zašto im je dozvolila da je pogube. Nekoliko trenutaka ćutke vas posmatra, a onda progovara:
    “Zato.”
    “Kakav je to odgovor?” – čudite se bezrazložno.
    “Nikakav.” – rugajući se vašoj izgubljenosti, skače ka čađavom plafonu i iz utrobe joj izlazi kavez sa klackalicom. Prilikom pada na kameni pod, otvaraju se vratanca i ka slobodi grabi mermerna ptičica. Leteći prema lažnom otvoru, udara u nevidljivu barijeru i nestaje. Njena žrtva, međutim, nije uzaludna.
   Zovu vas nepregledni pašnjaci i blejanje rasnih ovaca, koje je neobrazovani čobanin izveo još u nedelju, a već je sreda i trebalo bi da se posti. Kad legnete na meku travu, oblaci menjaju oblike i podsećaju na ratnike. Rađa se (ko zna koja) Danica, spremna da preuzme ulogu vodiča. Nedaleko od mesta u kome ste proveli detinjstvo okupljaju se buržuji da bi se divili kristalnom reketu. Tu beskorisnu informaciju prenosi vam zečica trojeručica.
   “Nisam ni ja neka cvećka…” – branite se, “… ali me za njihova interesovanja baš zabole dupe.”
    Utrnula zadnjica posledica je lošeg položaja pri sedenju.

No comments:

Post a Comment