Daliás idők (József Gémes, 1983)

Zasnovan na trilogiji Toldi pisca, novinara i prevodioca Janoša Aranjija (1817-1887), istorijski ep Daliás idők (Doba heroja) poziva se na legende o srednjovekovnom plemiću Miklošu Toldiju (oko 1320-1390), koji je po narodnim predanjima bio obdaren natčovečnom snagom. Iz perspektive protagoniste/naratora (kome glas pozajmljuje Đula Sabo), film donosi priču koja preispituje moralne vrednosti, podseća na konačnost života i razvejava romantične iluzije o viteškim vrlinama.

Jožef Gemeš, ispred tima od svega deset animatora (ili je prikladnije reći slikara?), primenjuje "destruktivnu" tehniku koja će nekoliko godina kasnije proslaviti Aleksandra Petrova. Svaki frejm animacije naslikan je uljanim pastel bojama na staklenoj površini, a potom delimično ili u potpunosti modifikovan, dok su za složenije scene paneli korišćeni kao slojevi. Proces izrade trajao je pet godina, ali je rezultat impresivan, uprkos "statičnosti" i ponavljanju pojedinih scena, s obzirom na to da je postignut izgled magijom oživljenih umetničkih platana.

U raskošnoj paleti boja dominiraju topliji tonovi, čija uloga je presudna u opisivanju snažnih emocija i uzavrelosti masovnih borbi, tokom kojih se sukobljeni konjanici preobražavaju u apstraktne forme. Briljantnim vizuelnim kompozicijama komplementaran je živopisni muzički skor, u izvođenju Simfonijskog orkestra Radio televizije Mađarske, a Toldijeve "smernice" pojavljuju se u ključnim trenucima, povezujući sećanja na njegove podvige u pripovest protkanu melanholijom...