Dugometražni prvenac Vipina Vidžeija, enfant terrible-a malajalamske kinematografije, adaptacija je priče Varthali: Cyber-spacil oru Pranaya Nadakam (Vartali: Ljubavni komad u sajber-prostoru) M. Nandakumara, a spada u red onih ostvarenja koja smelo prkose kategorizaciji. Složeni je preplet (najmanje dveju) pripovedačkih niti koje povezuju digitalni sa analognim svetom i lični simbolizam sa hinduističkom mitologijom.
Poetična, slojevita i neprobojna, ova postmodernistička bajka prati intelektualne "obračune" melanholičnog profesora kompjuterskih nauka Harija (Sandip Čaterdži), koji sebe smatra "svodnikom IT eksperata za američko i arapsko tržište", i enigmatične internet persone Ramani, koja bi mogla da bude sarkastična zavodnica (Atira) ili muškarac sa krizom identiteta (Gopalan). Smetnju njihovim (neretko kriptičnim) dijalozima predstavljaju Harijeva lucidna sećanja na dedu Kundžukutana Naira, crnog maga koji je ubio svog gurua i, godinama kasnije, samom sebi odsekao penis, prineveši ga kao ponudu boginji Kali.
Istražujući odnos realnosti i hiperrealnosti, telesnog i duhovnog, svesti i njene simulacije, autor vas navodi na beskrajni put samootkrivanja, napred i nazad kroz vreme, i uljuljkava u stanje slično (virtuelnom) snu. Pred gledaoca postavlja gotovo nerešiv zadatak rekonstrukcije narativa od fragmenata koje prethodno treba dešifrovati, ali ostavlja dovoljno prostora za kontemplaciju, pružajući jedinstven filmski doživljaj. Preispitivanjem čovekove misli, ličnosti i egzistencije u eri računarstva, baca senku sumnje na stavove nekolicine zapadnjačkih filozofa.
Snuždenog protagonistu Vidžei definiše otuđenošću od sistema u kojem se informacijama pridaje veći značaj nego ljudima, a njegovu neosvojivu "suparnicu", mračni predmet žudnje, nesposobnošću da voli, otporom prema falocentrizmu i prezirom prema individualizmu, kao "zastarelom konceptu". Pasivni pobunjenik Hari poistovećuje se sa izopštenim pretkom, povlačeći paralele između okultizma i modernih tehnologija, dok se sigurna i slobodoumna Ramani gnuša očinske figure koja je, kako sama kaže, podseća na Gojinu sliku Saturn proždire sina.
Iako dijametralno različiti, njih dvoje uspevaju da pronađu zajednički jezik, zbog čega se stiče utisak da njihovim razgovorima nema kraja. U njemu ona vidi samo znak, a on u znakovima prepoznaje živa bića - proste brojeve posmatra kao starce vagabonde, a složene kao nežne i dostojanstvene majke (redno-lingvistička personifikacija). Čari internet komunikacije Ramani koristi za poigravanje Harijevim poverenjem, te u jednom trenutku kaže: "Ova (invalidska) stolica je moje utočište, dok se ne oporavim od rana zadobijenih u masovnim orgijama."
Neobičnu vezu muškarca i (elektronske?) žene reditelj i Šenad Džalal, direktor fotografije, oslikavaju sigurnim i preciznim potezima, nižući kadrove veličanstvene lepote, dostojne uramljivanja i postavljanja na zid. Egzotični pejzaži, mračne pećine, drevni crteži, statue i hramovi, zapuštene kuće obrasle zelenilom, tesni sokaci oivičeni pastelnim fasadama i veštačko okruženje okupano raznobojnim svetlima vrve od detalja i silovito grabe vašu pažnju. Prefinjen audio dizajn, u saglasju sa vizuelno nadahnutim vinjetama, počiva na kombinaciji elektronskih dronova, klepeta zvona, bata koraka, šuma vode, pucketanja vatre i glasova zrikavaca sa klasičnim, folklornim i duhovnim kompozicijama iz svih krajeva sveta, uključujući bugarske horove, zvukove no-teatra, jermensku liturgijsku muziku, pa čak i britansku dečiju pesmicu Ring Around the Rosie, koja se pojavljuje u neočekivanom trenutku.
Recenzent koji Vidžaija naziva indijskim naslednikom Paradžanova nije daleko od istine, jer je prikladno naslovljen Chitra Sutram (Niti slika) nezaboravna sinematska slikovnica. Provokativna, a umirujuća, i uz to metaforična, somnambulna i hiperstilizovana, sigurno će zasladiti svakog ljubitelja pažljivo osmišljenih umetničkih filmova.
Zanimljivost: U odjavnoj špici je, među književnim referencama, naveden i Hazarski rečnik Milorada Pavića.
Snuždenog protagonistu Vidžei definiše otuđenošću od sistema u kojem se informacijama pridaje veći značaj nego ljudima, a njegovu neosvojivu "suparnicu", mračni predmet žudnje, nesposobnošću da voli, otporom prema falocentrizmu i prezirom prema individualizmu, kao "zastarelom konceptu". Pasivni pobunjenik Hari poistovećuje se sa izopštenim pretkom, povlačeći paralele između okultizma i modernih tehnologija, dok se sigurna i slobodoumna Ramani gnuša očinske figure koja je, kako sama kaže, podseća na Gojinu sliku Saturn proždire sina.
Iako dijametralno različiti, njih dvoje uspevaju da pronađu zajednički jezik, zbog čega se stiče utisak da njihovim razgovorima nema kraja. U njemu ona vidi samo znak, a on u znakovima prepoznaje živa bića - proste brojeve posmatra kao starce vagabonde, a složene kao nežne i dostojanstvene majke (redno-lingvistička personifikacija). Čari internet komunikacije Ramani koristi za poigravanje Harijevim poverenjem, te u jednom trenutku kaže: "Ova (invalidska) stolica je moje utočište, dok se ne oporavim od rana zadobijenih u masovnim orgijama."
Neobičnu vezu muškarca i (elektronske?) žene reditelj i Šenad Džalal, direktor fotografije, oslikavaju sigurnim i preciznim potezima, nižući kadrove veličanstvene lepote, dostojne uramljivanja i postavljanja na zid. Egzotični pejzaži, mračne pećine, drevni crteži, statue i hramovi, zapuštene kuće obrasle zelenilom, tesni sokaci oivičeni pastelnim fasadama i veštačko okruženje okupano raznobojnim svetlima vrve od detalja i silovito grabe vašu pažnju. Prefinjen audio dizajn, u saglasju sa vizuelno nadahnutim vinjetama, počiva na kombinaciji elektronskih dronova, klepeta zvona, bata koraka, šuma vode, pucketanja vatre i glasova zrikavaca sa klasičnim, folklornim i duhovnim kompozicijama iz svih krajeva sveta, uključujući bugarske horove, zvukove no-teatra, jermensku liturgijsku muziku, pa čak i britansku dečiju pesmicu Ring Around the Rosie, koja se pojavljuje u neočekivanom trenutku.
Recenzent koji Vidžaija naziva indijskim naslednikom Paradžanova nije daleko od istine, jer je prikladno naslovljen Chitra Sutram (Niti slika) nezaboravna sinematska slikovnica. Provokativna, a umirujuća, i uz to metaforična, somnambulna i hiperstilizovana, sigurno će zasladiti svakog ljubitelja pažljivo osmišljenih umetničkih filmova.
Zanimljivost: U odjavnoj špici je, među književnim referencama, naveden i Hazarski rečnik Milorada Pavića.
No comments:
Post a Comment