4 Sep 2014

Snow White (James Searle Dawley, 1916)

 

Jedna od najranijih adaptacija čuvene bajke braće Grim, koja je prema nekim izvorima poslužila kao inspiracija za Diznijev dugometražni debi, smatrana je izgubljenom sve dok nitratne trake nisu pronađene u filmskom arhivu Holandije. Nakon prebacivanja u muzej fotografije u Kući Džordža Istmana, gde se još uvek nalaze, restaurirani su titlovi na engleskom i ispravljeni defekti u slici, uz propuštanje kroz filter u boji, da bi se osvežena verzija filma našla u DVD kolekciji Treasures from American Film Archives, objavljenoj 2000. godine.

Zasnovana na brodvejskom komadu, "napisanom isključivo za dečiji užitak", scenariste i producenta Vintropa Ejmsa, ova nema romantična fantazija ublažuje ili eliminiše mračnije delove iz literarnog predloška, uvodeći nekoliko novina, koje će biti navedene u nastavku teksta.

Nezadovoljna kukastim nosem, dvorska dama Brangomar (Doroti Kaming) sklapa "faustovski ugovor" sa ćelavom vešticom Heks (Elis Vošburn) i zauzima mesto kraljice. Snežana (Margerit Klark) upoznaje princa Florimonda (Krejton Hejl) prilikom posete lovcu Bertoldu (Lajonel Brem), koga opaka vladarka kasnije ucenjuje decom, tražeći pastorkino srce. (Naravno, niko i ništa je ne sprečava da prekrši obećanje i smesti mališane u tamnicu Sive Kule, što vodi ka sceni spasavanja iz iste.) Na balu u čast prinčeve posete, princeza je primorana da pozajmi odeću od svojih pratilja, pošto joj je maćeha oduzela svečane haljine i ostavila u ritama. Brangomarina kazna nisu užarene klompe, već proterivanje i vraćanje prvobitnog izgleda, koje komičnoj Heks donosi mesnate kike!

Uprkos Ejmsovim prepravkama i nedostajućim segmentima, koji su nadomešteni tekstom, konstrukcija priče nije znatno narušena, kao ni arhetipska postavka likova - lutaka koje oživljavaju u prologu. Naprotiv, zahvaljujući izvesnim dopunama, glavna junakinja i Bertold dobijaju novu dimenziju - u njenom slučaju, to je razigranost u izgradnji odnosa sa kraljevićem, a kod njega roditeljska brižnost. U prenošenju pozorišne predstave na veliko platno Džejms Serl Dauli se odlično snalazi, ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da se vreme nastanka njegovog ostvarenja poklapa sa periodom detinjstva sedme umetnosti. Uspešno balansirajući na relaciji teatralnost-filmičnost, u dogovoru sa producentima uzima slobodu da oplemeni srednjovekovno okruženje ponekim baroknim kostimom i unese dašak egzotike u evropske šume angažovanjem kralja životinja i papige, koja Snežani pokazuje put do kućice patuljaka. (A i zašto bi to morao da bude golub ili vrabac?)

Međutim, snaga filma ne leži toliko u Daulijevoj korektnoj režiji, niti u simbiozi slikovitih kadrova i melodičnog klavirskog skora, koliko u gracioznim manerizmima eterične, tada tridesettrogodišnje Margerit Klark. Nežnog lica i sitne građe, sasvim je uverljiva u (repriznoj) ulozi krhke i ranjive adolescentkinje, a to što je kamera obožava, uz šarm i talenat, čini je zaista najlepšom od svih.

No comments:

Post a Comment