6 Jan 2014

Pharmakon (Ioakim Mylonas, 2006)


U paganskoj religiji Starih Grka, farmakon je bio sveštenik/vrač koji je uz pomoć opojnih sredstava izvodio ritual žrtvovanja ili izgnanstva, nazivan farmakos (φαρμακός). Kasnije, ovaj termin je dobio nova značenja (sakrament, lek, talisman, otrov, parfem), a iz istog je izvedena i složenica farmakologija. Eksperimentalna drama Pharmakon adaptacija je kratke priče Mouchla Chrystalle Koulermou, a donosi nezaboravan košmar o usamljenosti i samonametnutoj izolaciji.

Ustajalost života neimenovane činovnice (u tumačenju Stelle Fyrogeni), Iokaim Mylonas prikazuje kroz njenu uzaludnu borbu sa neumoljivim širenjem plesni, koketirajući pri tom sa hororičnom fantazijom i prevashodno se oslanjajući na govor snažnih turobnih slika. Ogroman deo zasluga za uspešno vizuelizovanje ideja ovog mladog kipranskog reditelja pripada direktoru fotografije Stefanosu Efthimiadisu, kao i Giorgosu Papadopoulosu, koji izvrsnim neoekspresionističkim dizajnom setova odaje počast hiperstilizovanoj scenografiji Hermanna Warma za čuveni Kabinet doktora Kaligarija (Das Cabinet des Dr. Caligari). Zelena boja, koja obično asocira na mir, zdravlje, svežinu i opuštenost, najdominantnija je u klaustrofobičnim enterijerima stana i radnog mesta glavne junakinje, a uz duboke i preteće senke iskorišćena je za postizanje teške i toksične, kafkijanski opresivne atmosfere.

Ukoliko ova trinaestominutna minijatura i više osvojenih nagrada nisu dovoljni da vas uvere u raskoš Mylonasovog talenta i umetničke režije, obavezno odgledajte i njegovu monohromatsku neo-noir misteriju Oedipus (2010), takođe dostupnu (nažalost, bez titlova) na zvaničnom vimeo kanalu nezavisne produkcijske kuće Klein Mein.

No comments:

Post a Comment