11 Jan 2014

Exaella (Andrew Oudot, 2011)

 
Četvorodelna OVA Exaella, objavljena i u formi dugometražnog filma, svojevrstan je omaž naučnofantastičnim animeima s kraja XX i početka XXI veka, a da se okarakterisati i kao nadahnuti esej o tvrdokornom sajberpanku. Debitantsko je ostvarenje nezavisnog ruskog animatora Andrewa Oudota, koji potpisuje scenario, režiju, komponuje muzički skor i osmišljava koncept postapokaliptičnog sveta, prepuštajući svom koproducentu Denisuu Isakawi kreiranje arhitektonskih i mehaničkih elemenata istog. Ovom ambicioznom duetu u prvom nastupu se pridružuje i grupica neiskusnih, ali izvrsnih glasovnih glumaca, na čelu sa Akari Yamamoto, čiji nežni vokal čujemo i u sjajnoj industrial-pop temi sa hiperstilizovane uvodne špice.

Opskurna priča odvodi nas u daleku budućnost, u kojoj su iscrpljeni svi prirodni resursi Zemlje, a milioni ljudi primorani da budu zamrznuti unutar gigantskih podzemnih kompleksa, kojima upravlja veštačka inteligencija. Neočekivana kiša meteora pogađa Xonasu, jedno od takvih postrojenja, oštećujući aparate za održavanje života. Vrhovni Operator Exaella budi se iz dubokog sna i saznaje da neotklonjiv kvar na sistemu već uzima danak...

Zbunjenost i dezorijentisanost glavne junakinje od samog početka prenosi se i na gledaoca. Ispredajući nelinearan narativ, autor nas ostavlja da natenane tumarano po mraku, okruženi nepristupačnim čeličnim konstrukcijama, koje opsedaju neprijateljski raspoložena mehanička stvorenja. Naš jedini vodič je enigmatična devojčica Piku (nesumnjivo inspirisana preslatkom Pino iz Muraseovog ingenioznog serijala Ergo Proxy), koja kao da zna više nego što želi da obelodani. Njena nevinost i naivnost su, čini se, iskrene, ali bi isto tako mogle da budu i dobro osmišljena maska. Svojom ljupkošću uvlači nas u neizvesnu igru, čija pravila nisu jasno definisana, a Exaellini šturi dijalozi sa "psiho-simulativnim" softverom pružaju nedovoljno informacija za rešavanje misterije. Delimična pomoć stiže u liku vojnika Kena, kapetana elitne jedinice Clouds, čija intervencija deluje kao minimalna doza adrenalina ubrizgana u tkivo Xonasuovog polumrtvog organizma.

Tešku atmosferu beznađa, koja podseća na Blame!, Serial Experiments: Lain i Texhnolyze, Oudot postiže klaustrofobičnim, surovim i hladnim okruženjem, koje na prividno monohromatskim slikama zrnaste teksture izgleda još zlokobnije. Iako u njemu nema mesta privrženosti, ona se nameće kroz Exaellu, Piku i Kena, koji predstavljaju otelovljenje svetlucavih ostataka čovečnosti. Preovlađujuće crnilo, kroz koje se teškom mukom probijaju prigušene boje, obavijeno je gustom mrežom turobnih dronova, paralelnih vizuelnoj ravni. Dizajn protagonista u duhu stila pojedinih japanskih crtača uzdiže se visoko iznad puke imitacije, dok je svedena eksperimentalna kompjuterska animacija odličan primer uspešno primenjene cel-shading tehnike.

Svaki minut ovog "ruskog animea" dokaz je neizmernog entuzijazma i ljubavi malobrojne ekipe koja iza njega stoji, ali i jasan pokazatelj da je uz skromna sredstva moguće stvoriti delo visoke umetničke vrednosti.

No comments:

Post a Comment