14 Sep 2013

El Fish (dobleA, 2008)


Da animirana čuda ne dolaze samo iz Japana dokazuju i meksičke animatorke Andrea Robles i Adriana Bravo koje su 2002. oformile kreativni duo dobleA i otada režirale četiri (neobična) kratkometražna filma, prikazana na nekoliko internacionalnih festivala. Prvenac Anatomía de una mariposa (Anatomija moljca, 2003), sačinjen od očaravajućih crno-belih ilustracija kao metafora o fragilnosti, privukao je pažnju Nacionalnog odbora za kulturu i umetnost, iz čijeg fonda dobijaju sredstva za naredni projekat. 2005. nastaje Microftalmia, u kojem eksperimentišu sa mrljama od mastila na kristalu i staklu, uranjajući u svet Andreinog mentalno zaostalog brata Benjamina. Vizuelno bliski Instantes (2009), njihovo zasad poslednje delo, govori o prolaznosti vremena i iskrivljenosti trenutka, kao i o strahu, smrti i nostalgiji putem tzv. "labilnih elektronskih crteža".

Groteskna nadrealistička fantazija El Fish dobila je naslov po kiosku brze hrane koji se, ironično, nalazi ispred zgrade Ministarstva zdravlja u Meksiko Sitiju, a predstavlja satiru o ljudskoj neumerenosti i životu u velegradu. Unutrašnjost, odnosno nadev takosa Robles i Bravo prikazuju kao bošovski pakao, nastanjen "humanoidnim amebama koje se pare na gnojnom tlu od mesa, kostiju i gvakamole umaka". Mračnu atmosferu, kakvom se odlikuju i gorespomenute minijature, ovde postižu uznemirujućim zvucima koji nemilosrdno probadaju morbidne prizore golotinje, truleži i samoproždiranja. Bizarnim dizajnom hibridnih "mikroskopskih stvorenja" kao da odaju počast multidisciplinarnom umetniku Rolandu Toporu, kome René Laloux najviše duguje za uspeh čuvene Divlje planete (La Planète sauvage, 1973). "Nojevi" sa falusoidnim glavama i hermafroditi (?) sa tucetom dojki neki su od (ogavnih) sastojaka ove visokokalorične užine, koja se ne preporučuje maloletnicima i osobama sa slabim srcem.

No comments:

Post a Comment