Trebalo bi da pravimo čudne stvari, poručuju Naoki Niwa i Tadahiro Gunji ispred tokijskog animatorskog studija Tange Films, odvodeći gledaoca u apstraktni svet svirača koji je doživeo brodolom. Svakim (dragocenim) sekundom svoje visokostilizovane minijature, kreativni dvojac opravdava naslov i ukazuje na neizmernu moć mašte, ali i muzike, koja ovde preuzima ulogu pokretačke snage.
Usred iznenadnog naleta vetra, glavni junak (Paisleyhead) ostaje bez jedinog prijatelja, strašila sačinjenog od džaka, knjige, par praznih boca vina i konzervi tunjevine. Usamljen i žalostan, nastavlja da pluta vodenim prostranstvima ka neizvesnoj budućnosti, sve dok mu se na splavu ne pridruži ptica pevačica, vraćajući mu želju za životom. U društvu ljubopitljivog živinčeta i nekolicine sačuvanih (tj. neoduvanih) predmeta, Paisleyhead kreće u uvrnutu avanturu...
Bilo da opisuju poremećeno stanje uma izgladnelog protagoniste, njegov postepeni odlazak u smrt ili nešto treće (nastanak umetničkog dela u ekstremnim uslovima?), Niwa i Gunji odaju utisak neizlečivih optimista, čemu doprinosi i vedra kompozicija electro-rock-dub-jazz sastava MAS, preuzeta sa njihovog trećeg albuma えんけい / En Kei. Paisleyheadove lucidne halucinacije, koje kao da slede onu izreku "udri brigu na veselje", donose u bešavnom spoju tradicionalne i kompjuterske animacije, primenjujući samo dve boje, nebo-plavu i ružičastu, u divljem monohromatskom okruženju koje se neprestano transformiše. Snoviđajnu žurku nakratko prekidaju avetinjski brodovi, koji tokom bure izranjaju iz okeana, i obezglavljeni ratnici, koji uporno nastavljaju borbu, a kada se probudi i poslednji uspavani predmet, bizarnoj fantaziji dolazi (srećan?) kraj...
No comments:
Post a Comment