Vrtimo se u krug
i prolazimo kroz vatrene obruče.
Noge nas više ne bole,
jer slomili smo staklo.
Ustajemo sa zemlje
gde su nas položili mrtve
i smejemo se suncu koje spava.
A on nestaje u tami zaborava
i niko ne zna pravi put…
i prolazimo kroz vatrene obruče.
Noge nas više ne bole,
jer slomili smo staklo.
Ustajemo sa zemlje
gde su nas položili mrtve
i smejemo se suncu koje spava.
A on nestaje u tami zaborava
i niko ne zna pravi put…
No comments:
Post a Comment