Studio 4°C je, proteklih godina, iznedrio nekoliko visoko stilizovanih animea i dokazao da su animatori koji tamo rade spremni na svakojake (najčešće uspešne) eksperimente (Mind Game) i, koliko god to zvučalo politički, međunarodnu saradnju (Animatrix, Batman: Gotham Knight). Osim toga, treba im zahvaliti što su "artističniji anime" približili široj publici, ma koliko ona negodovala, izobličujući estetiku glavnotokovskih ostvarenja i prilagođavajući je svojim potrebama.
Godina je 1942. Na Istočnom frontu, Crvena armija pruža otpor nemačkim osvajačima. Okultisti SS-a, okupljeni u sekti "Ahnenerbe", odlučuju da prizovu duh moćnog barona von Wolffa, poraženog 1242. u "bici na ledu", kako bi tok rata preokrenuli u svoju korist. Na suparničkoj strani, šesta divizija ruske obaveštajne službe odlučuje da oživi pripadnike Prvog odreda, nadarene pionire stradale početkom rata. U tome će im pomoći "necro-portal" Sputnik 01 i jedina preživela pionirka, četrnaestogodišnja Nadya, koja poseduje moć da predvidi "Momente Istine", najkritičnije trenutke u budućim okršajima, tokom kojih akcije jedne osobe mogu odlučiti ishod borbe...
Zasnovan na konceptu dvojice ruskih umetnika, Aljoshe Klimova i Mishe Shpritsa, inspirisanih, između ostalog, i delom Mamorua Oshiija i Andreya Tarkovskog, a nastao u saradnji sa rediteljem Yoshiharuom Ashinom, ovaj anime gotovo neprimetno objedinjuje ruski i japanski senzibilitet, četiri različita, ali izbalansirana žanra (akcija + istorijska fikcija + drama + lažni dokumentarac) i kao najveće iznenađenje (i najrizičniji potez), animiranu i igranu formu. Uloga "live-action" sekvenci ne može biti zanemarena (iako će možda zasmetati anime-puristima), jer su sve one umetnute na pravim mestima, poput "ključnih čvorišta" i brisača granica između stvarnosti i fantastike. Stručnjaci različitih profila pokušavaju da daju svoje viđenje određenih događaja, pa tako general-major Aleksandr Pogodin tvrdi da Rusi nikada nisu bili umešani u "takve gluposti", psihoanalitičar Vladimir Ptushko racionalizuje Nadyine vidovnjačke sposobnosti i "retrospektivne vizije", a istoričar Igor Domanov kaže da je "sveti rat dobijen zahvaljujući snazi duha ruskih boraca, a ne oružju". Sergei Zharkov, ratni veteran, seća se devojčice na belom konju, dok autor knjige "The Sword of Vengeance", novinar Karl-Heinz Benz, potvrđuje zainteresovanost mnogih SS oficira za kultove predaka.
U jednom intervjuu, Klimov i Shprits su izjavili da su ideju dobili iz stripa "Pioneer Heroes", koji je opisivao suprotstavljanje mladih pionira nacistima tokom II svetskog rata i bio jedini način da se zadovolji potražnja za "herojskom akcijom" u Sovjetskom Savezu 80-ih, s obzirom na to da su zapadnjački filmovi i literatura bili zabranjeni i većini nedostupni. Njihova težnja bila je usmerena ka tome da sećanja na sovjetsku kulturu implementiraju u savremenu umetnost, odnosno u sve popularniji fenomen - anime. Već u uvodnoj špici, jednoj od najprivlačnijih u japanimaciji, a u stilu propagadnih komunističkih postera, postaje očigledno da su postigli svoj cilj. Rezultati temeljnog istraživanja sprovedenog pre nastanka Prvog odreda ogledaju se u oživljavanju autentičnih kostima, vozila, dokumenata, planova i arhitekture, čime je stvoreno realistično okruženje. (Ko bi rekao da ćemo u jednom animeu moći da vidimo remek-delo ruskog konstruktivizma, Lenjinov mauzolej?) Čak je i dizajn Sputnika 01 osmišljen kao mašinerija koja je u ono kobno vreme mogla da bude konstruisana baš tako kako su je vešte japanske ruke iscrtale.
Osim sveta živih, u kome dominiraju nijanse braon i sive (pri čemu se, uz njih, belina snega i crveni detalji podrazumevaju), prikazan je i svet mrtvih, ispunjen ne samo avetima, već i ostacima statua i objekata (verovatno uništenih tokom ratova), a obojen u ljubičasto, što se pokazalo kao zanimljiv (logičan?) izbor. Iako se po paleti boja razlikuju, atmosfera koja vlada jednim slična je onoj u drugom, jer pali borci nastavljaju tamo gde su za života stali, a zaokružena je odgovarajućom zvučnom podlogom ili, neretko, tišinom, kada je muzika suvišna. Posebnu pažnju treba obratiti na prelaznu zonu između ovih krajnosti, gde maštovitost crtača i animatora dolazi do izražaja, ne ispuštajući "ruski duh" iz svojih šaka.
Prepoznatljiv i za oko uvek prijatan vizuelni identitet dela sa oznakom 4°C opravdava (uglavom zanemarljive) slabosti koje Prvi odred, na žalost, poseduje u pogledu sadržine. "Cliffhanger" na samom kraju pruža nadu da će jednostavna, "mitolika" priča poprimiti novu dimenziju u nastavku (serijalu?), a likovi postati još kompletniji. To, međutim, ne znači da ćete u njima videti strance - naprotiv, spontanost u razvoju protagonista i njihovih međusobnih odnosa (Nadya i njeni drugovi, naročito) tokom vrlo ograničenog roka, učiniće da se u tom malom, ali odabranom društvu osećate prijatno. Glasove im pozajmljuju ruski glumci, čime se dosta dobilo na egzotičnosti, uprkos činjenici da Rusima nedostaje prstohvat onog žara koji poseduju japanski seiyūi - ipak je to potpuno drugačiji mentalitet.
Ako možete da pređete preko toga da je stil za koji (kilo)gram (kako za koga) teži od sadržaja, First Squad će vam pružiti nezaboravni doživljaj. Bilo bi šteta ignorisati entuzijazam Klimova i Shpritsa, kao početnike u anime-mediju, jer sudeći po konačnom rezultatu saradnje sa kolegama iz Japana, predstoji im svetla budućnost. Njihov prvenac se lagodno može smestiti među najatraktivnje osvrte na II svetski rat u okviru sedme umetnosti, pa zato zaslužuje naslednika.
U jednom intervjuu, Klimov i Shprits su izjavili da su ideju dobili iz stripa "Pioneer Heroes", koji je opisivao suprotstavljanje mladih pionira nacistima tokom II svetskog rata i bio jedini način da se zadovolji potražnja za "herojskom akcijom" u Sovjetskom Savezu 80-ih, s obzirom na to da su zapadnjački filmovi i literatura bili zabranjeni i većini nedostupni. Njihova težnja bila je usmerena ka tome da sećanja na sovjetsku kulturu implementiraju u savremenu umetnost, odnosno u sve popularniji fenomen - anime. Već u uvodnoj špici, jednoj od najprivlačnijih u japanimaciji, a u stilu propagadnih komunističkih postera, postaje očigledno da su postigli svoj cilj. Rezultati temeljnog istraživanja sprovedenog pre nastanka Prvog odreda ogledaju se u oživljavanju autentičnih kostima, vozila, dokumenata, planova i arhitekture, čime je stvoreno realistično okruženje. (Ko bi rekao da ćemo u jednom animeu moći da vidimo remek-delo ruskog konstruktivizma, Lenjinov mauzolej?) Čak je i dizajn Sputnika 01 osmišljen kao mašinerija koja je u ono kobno vreme mogla da bude konstruisana baš tako kako su je vešte japanske ruke iscrtale.
Osim sveta živih, u kome dominiraju nijanse braon i sive (pri čemu se, uz njih, belina snega i crveni detalji podrazumevaju), prikazan je i svet mrtvih, ispunjen ne samo avetima, već i ostacima statua i objekata (verovatno uništenih tokom ratova), a obojen u ljubičasto, što se pokazalo kao zanimljiv (logičan?) izbor. Iako se po paleti boja razlikuju, atmosfera koja vlada jednim slična je onoj u drugom, jer pali borci nastavljaju tamo gde su za života stali, a zaokružena je odgovarajućom zvučnom podlogom ili, neretko, tišinom, kada je muzika suvišna. Posebnu pažnju treba obratiti na prelaznu zonu između ovih krajnosti, gde maštovitost crtača i animatora dolazi do izražaja, ne ispuštajući "ruski duh" iz svojih šaka.
Prepoznatljiv i za oko uvek prijatan vizuelni identitet dela sa oznakom 4°C opravdava (uglavom zanemarljive) slabosti koje Prvi odred, na žalost, poseduje u pogledu sadržine. "Cliffhanger" na samom kraju pruža nadu da će jednostavna, "mitolika" priča poprimiti novu dimenziju u nastavku (serijalu?), a likovi postati još kompletniji. To, međutim, ne znači da ćete u njima videti strance - naprotiv, spontanost u razvoju protagonista i njihovih međusobnih odnosa (Nadya i njeni drugovi, naročito) tokom vrlo ograničenog roka, učiniće da se u tom malom, ali odabranom društvu osećate prijatno. Glasove im pozajmljuju ruski glumci, čime se dosta dobilo na egzotičnosti, uprkos činjenici da Rusima nedostaje prstohvat onog žara koji poseduju japanski seiyūi - ipak je to potpuno drugačiji mentalitet.
Ako možete da pređete preko toga da je stil za koji (kilo)gram (kako za koga) teži od sadržaja, First Squad će vam pružiti nezaboravni doživljaj. Bilo bi šteta ignorisati entuzijazam Klimova i Shpritsa, kao početnike u anime-mediju, jer sudeći po konačnom rezultatu saradnje sa kolegama iz Japana, predstoji im svetla budućnost. Njihov prvenac se lagodno može smestiti među najatraktivnje osvrte na II svetski rat u okviru sedme umetnosti, pa zato zaslužuje naslednika.
odličan prikaz filma, posebno mi se sviđa kako je lako opisana skoro neuhvatljiva (rečima) vrlina ovog filma o brisačima granica između stvarnosti i fantastike.
ReplyDelete