"When a black cat crosses my pathA woman in the Moon is singing to the Earth..."
(Cibo Matto / Sugar Water)
Away with Words, poznat i kao San tiao ren (u grubom prevodu Tri životne priče) i Kujaku (Paun) podseća na duboko plavu zbunjenost u grimizni suton ili bombonu sa ukusom jagode na požutelom listu. Deluje poput šetnje kroz lavirint nesređenih misli, neobjašnjivo opuštajuće. Miriše na mleko zašećereno maglovitim sećanjima na detinjstvo. Grabi vas i gura niz tobogan koji samo prividno ima kraj. I sve vreme vas prati osećaj euforije uronjene u tugu, meku i nestalnu...
Od prvog do poslednjeg minuta svog autorskog debija, Kristofer Dojl, stalni saradnik čuvenog Vonga Kar-Vaija, gledaocu stavlja do znanja da je, neosporno, jedan od najveštijih direktora fotografije. Anarhično režirana, njegova komično-autistična arthouse drama može se nazvati slikovnicom snova i mnemoničkih asocijacija, u kojoj su, kao što naslov na engleskom nagoveštava, reči najmanje važne. Njena nelinearna, gotovo apstraktna priča govori o (ne)mogućnosti komunikacije, potrazi za mestom na kojem ćemo se osećati sigurnim i ljudima među kojima ćemo moći da probudimo ono uspavano (pravo?) "ja". A možda je i o nečemu drugom, ali ko će to znati u nezaustavljivoj bujici hipnotišućih kadrova prezasićenih boja, nad kojom lebde onirične melodije?
Tadanobu Asano tumači mladića koji pati od čudnog oblika sinestezije - poseduje izvanrednu moć pamćenja, ali mu "dvadeset sedam policajaca" zvuči kao "kutije na putu", a "trideset jedan" kao "metla". Po odlasku iz rodne Okinave, stiže u Hong Kong, gde mu je, kako sam tvrdi, prijatno kao u utešnom majčinom zagrljaju. Tamo upoznaje vlasnika gej bara, amnezičnog, promiskuitetnog i neprekidno pijanog Australijanca Kevina (naturščik Kevin Šerlok) i njegovu prijateljicu Suzi (singapurska pevačica Šu Mejđing / Mejvis Hi), talentovanu dizajerku sa izgledom preslatke rejv-princeze. Njih troje funkcionišu kao mala, sumanuta porodica ili kao Id, Ego i Super-Ego dezorijentisane ličnosti, čija je anti-stvarnost savršeno smislena u svojoj apsurdnosti.
Bežeći od narativnih konvencija i dopuštajući sebi veliku umetničku slobodu, Dojl nastoji (ili se bar tako čini) da smelim potezima naslika akt psihičkog stanja ekscentrično-simpatičnih protagonista. Čak i onda kada greši, film zadržava status audio-vizuelnog trijumfa, čudesnog koliko i repovanje di-džej bakice (Džordžina Hobson) ili grgoljenje piva u službi pevačkog gimmick-a (Krista Hjuz). Away with Words ćete gledati širom otvorenih očiju i verovatno maštati, maštati, maštati...
No comments:
Post a Comment