23 Jun 2014

Tokyo Loop (2006)

Omnibus Tokyo Loop nastaje pod okriljem Image Forum-a, centra umetničke i eksperimentalne kinematografije, a prema ideji direktora programa Takashija Sawe i koordinatora projekta Koya Yamashite. Kako bi obeležili stoti rođendan Šaljivih faza smešnih lica (Humorous Phases of Funny Faces, James Stuart Blackton, 1906), prvog animiranog filma, njih dvojica okupljaju šesnaestoro nezavisnih animatora, poveravajući im zadatak da kreiraju minijature inspirisane japanskom prestonicom. Za ovu priliku angažuju i Seiichija Yamamota, poznatog underground muzičara iz Osake, koji komponuje skor na osnovu skica i storibordova, naknadno ga korigujući za konačni rez.

Tokyo Strut / Tokyo Trip 
Fishing Vine / Yuki-chan

Početak antologije pripada autorskom paru koji čine Masahiko Sato i Mio Ueta. Njihov očaravajuće bazični Tokyo Strut deluje kao omaž McLarenovom Le Merle (Crni kos, 1958), a predstavlja studiju pokreta čoveka i psa, čije su figure svedene na tačke, krugove i prave linije. Drugačijim povezivanjem "zglobova" oni se sjedinjuju u apstraktne geometrijske forme, koje povremenim izlaskom iz dvodimenzionalne ravni ukazuju na primenu softvera za 3D modelovanje. U oštrom kontrastu sa "matematičkim ustrojstvom" svog prethodnika stoji fantazmagorija Tokyo Trip Keiichija Tanaamija, čiji groteskni, neretko seksualizovani likovi vode gledaoca u psihodelični obilazak metropole.

Oni koji su upoznati sa DVD kompilacijom Thinking and Drawing: Nihon no Shinseki Art Animation, verovatno će odmah prepoznati jedinstveni stil Mike Seike u feminističkoj alegoriji Fishing Vine. Ovaj vizuelno atraktivni kolaž, sačinjen od slojeva skeniranih fotografija, prikazuje jalove pokušaje voajera da osvoje devojku koja živi na poslednjem spratu oblakodera, hraneći se "grožđem nedostižnosti". Mračnjak Kei Oyama, koji je takođe učestvovao u Razmišljanju i crtanju, donosi depresivnu dramu Yuki-chan, kojom nas podseća da ni deca nisu imuna na smrt. Sa gubitkom života teško bolesne devojčice suočava nas iz iz perspektive "nevidljivog" protagoniste, prekidajući njegovu bezbrižnu igru sa (borbenom) kišnom glistom.

 Dog & Bone / Public Convenience
-blink-TKOYO-blink- / Black Fish

Dog & Bone, animirani prvenac mangake Kotobukija Shiriagarija, duhovita je parodija na video igre, sa antropomorfnim šiba inuom kao glavnim junakom, tokijskim lokacijama kao pozadinama i mačkolikim mutantom kao "glavonjom". Kombinacija isečaka, igranih snimaka i minimalističkih ilustracija, koje podražavaju dečije škrabotine, uz pratnju veselih melodija otvara vrata ciničnog sveta, u kojem "gejmera" čekaju zabavne prepreke (šifra: plesni okršaj). Apsurdni humor par exellence. Umetnica koja se potpisuje pseudonimom Tobaimo otkriva "mračnu stranu" ženskih javnih toaleta, pod snažnim uticajem ukijo-e grafike. Njen Public Convenience odlikuje se bizarnom atmosferom, koja je postignuta komplementarnim spojem usahnulih boja i realističnog crteža pod neprozirnim velom od jezivih zvukova. Nadrealnom tonu doprinose kornjača zaglavljena u čučavcu i moljac-fotoaparat (!) koga perverzni stranac šalje u izvidnicu.

Atsuko Uda osmišljava svojevrsnu turističku turu u -blink-TOKYO-blink- (originalan naslov ispisan je sa html zagradama), primenjujući zanimljivu tehniku i sećajući se detinjstva, odnosno neonskih reklama koje su na nju ostavile najsnažniji utisak pri prvom susretu sa Tokiom. Black Fish Nobuhira Aihare može se opisati kao anarhija u slikama, koja izaziva pojavu stroboskopskog efekta. Mrlje od mastila na beloj, žutoj, plavoj, zelenoj i crvenoj podlozi postepeno se preobražavaju u izobličena i iskežena lica, od čijih raspadnutih ostataka postaje crna riba. Košmar se, uz režanje distorziranih gitara, nastavlja u hororičnoj slagalici Unbalance, kojom Takashi Ito uspešno portretiše osećaj nelagode, tj. poremećeno emotivno stanje stanovnika urbane džungle, manipulišući igranim materijalom. Optimističniju viziju velikog grada, kao mesta procvata seksualnih sloboda, pruža Tokyo Girl Maho Shimao, koja digitalne snimke superponira sa animiranim životinjama, zvezdama, bombonama i obnaženom devojkom koja uživa u onaniji.

Unbalance / Tokyo Girl
Manipulated Man / Nuance

Samokontrola, repetitivnost svakodnevice i pritisak kojem su izloženi tokijski činovnici teme su koje Atsushi Wada istražuje u metaforičnoj vinjeti Manipulated Man. Sivilu koje njome dominira suprotstavlja se jarki kolorit ritmične improvizacije Nuance Tomoyasua Murate, koji se poput Sata i Uete oslanja na eksperimentalne radove Normana McLarena. Veteran Taku Furukawa, koji Sawi i Yamashiti pomaže u regrutovanju animatora, šali se na račun pušača na stanici podzemne železnice Hashimoto, po kojoj i naziva svoj doprinos projektu. Grupi "vrana" pridružuje se "pacov" koji remeti mir razgovorom na mobilnom telefonu, zbog čega mu sleduje kazna "kljucanjem".

Društveno neprihvatljivim ponašanjem bavi se i Yoji Kuri u jednostavnoj tradicionalnoj animaciji Funkorogashi, ali su kod njega na udaru neodgovorni šetači kerova, koji često zaboravljaju da skupe ono što njihovi prijatelji ostavljaju po trotoarima. Pretposlednji segment, paradoksalni Fig, delo je nagrađivanog Kōjija Yamamure, koji personifikuje noć nad Tokiom, i odvodi je (ili bolje reći, ga) u nadrealističku avanturu. Stvorenje sa mladim mesecom umesto oka i čuvenim tornjem iz Šiba parka kao nosem nestaje po svitanju, na tanjiru sa smokvama. Toshio Iwai, dizajner interaktivnih medija, daje zaključak hipnotišućom odom fenakistoskopu - u 12 O'Clock kazaljke budilnika se ubrzavaju, uzrokujući pokretanje brojčanika i tranformaciju istog u kaleidoskop simetričnih tekstura.

Sinergija nesputane kreativnosti šesnaest osobenjaka, koji pripadaju različitim generacijama, čini Tokyo Loop obaveznim jelom na meniju ljubitelja alternativne umetnosti... a možda i znatiželjnih otakua.

Hoshimoto / Funkorogashi
Fig / 12 O'Clock

No comments:

Post a Comment