19 Nov 2012

Hua Pi Er (Wuershan, 2012)


Talentovana glumica i pevačica umirujućeg glasa Xun Zhou vraća se i briljira u ulozi prepredene demonke (drevnog duha lisice) Xiaowei, koja se nakon petstogodišnjeg zatočeništva pod ledom budi zahvaljujući "ptičici" Que'er (preslatka Mini Yang). Zajedno sa novostečenom prijateljicom kreće u potragu za ljudskim srcima, koja mora da proždire kako bi sačuvala formu zavodljive lepotice, priželjkujući da pronađe osobu koja će se dragocenog organa dobrovoljno odreći i tako joj omogućiti da postane smrtnica. Igrom slučaja nailazi na princezu Jing (odlična Zhao Wei), koju je u ranoj mladosti napao medved, unakazivši joj deo lica, i koja je uprkos klasnim razlikama, zaljubljena u generala Huo Xina (solidni Chen Kun). Međutim, mladi oficir uporno potiskuje emocije, okrivljujući sebe za nesreću, te Xiaowei iskorišćava priliku da na njega baci čini, nudeći faustovsku pogodbu nesrećnoj plemkinji...

Bajkovita, epska i melodramatična priča o neuzvraćenoj ljubavi, istinskoj lepoti i iskupljenju predstavljena je u formi parabole o onome što čoveka čini čovekom, posredstvom opsesija obeju glavnih junakinja. U gorenavedenom sinopsisu samo delimično je otkrivena, a sadrži i dva podzapleta. Prvi uključuje komično-simpatični odnos Que'er i trapavog lovca na demone Pang Langa (Feng Shaofeng), a drugi se usredsređuje na (imaginarno) kraljevstvo varvara Tian Lang, čija surova vladarka je, uz svesrdnu pomoć plemenskog vrača (teatralni Fei Xiang), naumila da rođenog brata oženi Jing. Budući da je Wuershanu ovo tek drugo dugometražno ostvarenje (a sa prvencem se, sudeći po kritikama, nije proslavio), sasvim solidno se snalazi sa sporadično neuravnoteženim scenarijom. Uglavnom je siguran u organizaciji narativa, uspevajući da uz neznatne oscilacije održi pažnju gledaoca sve do katarzične završnice, pa mu se može oprostiti što ponekad pribegava slow-motion-u tamo gde za istim nema potrebe.

Za razliku od kolega-zemljaka koji nas svojim istorijskim spektaklima (kao što je, recimo, Curse of the Golden Flower Yimoua Zhanga) vraćaju u alternativnu prošlost, on odlučuje da, za potrebe eskapističke fantazije, stvori fiktivan svet koji počiva na sopstvenim pravilima. Oslobođeni prostorno-vremenskih ograničenja, članovi kreativnog tima puštaju maštu sa lanca i, kombinujući uticaje kineske, japanske, hunske, turske, indijske i tibetanske kulture, donose inovativna dizajnerska rešenja. Raskošna vizuelizacija podržana je kompjuterskom animacijom, a inspirisana eteričnim ilustracijama čuvenog Yoshitake Amana. Melanholične poglede Amanovih likova glumci uverljivo "skidaju", mada se odlike njegovog idiosinkratičnog stila ogledaju i u ekstravagantnim kostimima zasićenih boja i podjednako upečatljivoj scenografiji kojom dominiraju prirodni tonovi. Gotovo svaki kadar slatkiš je za oko, a velika pažnja posvećena je čak i uvodnoj špici u kojoj kao da oživljava neki mastilom oslikani svitak. Wuershan fetišizuje podvodne snimke, a kao neočekivani začin koristi malo groteske i erotike, čineći scene zamene kože između Xiaowei i Jing nezaboravnim. Očaravajuće slike suptilno su prožete klasičnim orkestracijama sa elementima tradicionalne muzike Kine.

Uprkos izlizanosti obrađenih tema i zanemarljivim nedostacima, multižanrovski Hua Pi Er (Painted Skin II, aka Painted Skin: Resurrection) jedan je od retkih slučajeva superiornijih nastavaka. Ukoliko mu se u potpunosti prepustite i dozvolite da vas odvede daleko od ružne stvarnosti, užitak je zagarantovan.

No comments:

Post a Comment