bODY_rEMIX/les_vARIATIONS_gOLDBERG (Marie Chouinard, 2007)

Teško je, odnosno gotovo nemoguće, sa stoprocentnom sigurnošću utvrditi pravo značenje sumanuto ingenioznog avangardnog spektakla bODY_rEMIX/les_vARIATIONS_gOLDBERG, čak i onda kada ste upoznati sa stremljenjima autorke, kanadske koreografkinje i u ovom slučaju rediteljke Marie Chouinard. U osvajanju i preoblikovanju "iskonske talasne dužine" koja je, kako sama kaže, temelj svakog od njenih dela i u pažljivom kanalisanju i kristalisanju "životnog pulsiranja" svojih saradnika, ona stvara ekstravagantnu i idiosinkratičnu baletsku slagalicu, nastojeći da prodre u nerazrešivu misteriju ljudskog tela.

Uz upotrebu pretežno medicinskih pomagala (štaka, hodalica, proteza, užadi i prečki) u službi produžetaka ili potpuno novih ekstremiteta, dvanaestoro polunagih plesača, istovremeno sputanih, kontrolisanih i oslobođenih, izvodi iščašeno-erotični performans tokom kojeg im se tela (i ono nevidljivo što ih obavija i ispunjava) transformišu do neprepoznatljivosti i uzdižu do sfere fantazmagoričnog i nedokučivog. Njihova metamorfoza je, rečju, fascinantna, jer ume da bude i atraktivna i groteskna, simetrična i asimetrična, i haotična u svojoj urednosti, a deluje poput neobičnog rituala u čast bogova hedonizma ili pak sladostrasne igre avatara viših bića koja žele da otkriju tajne smrtnika. Elegantnim, grčevitim, razuzdanim, slomljenim, (ne)skladnim i gipkim pokretima oni odaju utisak zaposednutih marioneta i formiraju jasno uočljive, ali za dešifrovanje složene znakove nekog novog jezika, prenoseći gledaoca u svet koji počiva na sopstvenoj logici i u kome reč, bilo pisana ili izgovorena, gubi moć. Hladna i ogoljena scena, delikatno osvetljenje i svedeni kostimi vašu pažnju usmeravaju ka zatezanju i rastezanju mišića samih izvođača koji su besprekorno uigrani, bilo da nastupaju solo ili u grupi. Pored spomenutih pomoćnih sredstava, čiji uticaj na dinamiku gestova je presudan, podršku čine Goldbergove varijacije Johanna Sebastiana Bacha (otud i drugi deo naslova) i to na način kako ih je tumačio ekscentrični australijski pijanista Glenn Gould. Njegov distorzirani glas sa snimaka takođe je svojevrsni oslonac.

Enigmatični bODY rEMIX je i (sadistički) gruba i suptilna, divlja, magična, smela, revolucionarna, nadražujuća, neretko komična i u izvesnoj meri zastrašujuća predstava, koja u verziji za televiziju traje (i pri tom neprestano impresionira) svega pedesetak minuta. Iako nekima izgleda kao bezobzirna Provokacija, ona je destilovana esencija vrhunske Umetnosti.