2 Jan 2010

De profundis (Miguelanxo Prado, 2007)

U kući, na steni posred mora, ona svira na violončelu, opijajući vodena stvorenja i očekujući povratak svog ljubavnika, slikara, opsednutog enigmatičnim podvodnim svetom. A on je na brodu, u društvu ribolovaca koji umesto mamaca koriste loptice svetlosti, nastale zahvaljujući magičnom glasu jednog dečaka. Nakon ljute bure, brod tone, a slikar kreće u nadrealnu avanturu, sa sirenom kao vodičem kroz okeanske dubine...

"De Profundis is a visual and musical poem. It is also a history of love that is strange and fantastic. And it is a creative voyage of a painter, a game of metaphors. It is an homage to the Sea, the real sea and its mythical qualities."



Ono što za "japanimaciju" predstavljaju Kanashimi no Beradona (Eiichi Yamamoto, 1973), Tenshi no Tamago (Mamoru Oshii, 1985), Aru Tabibito no Nikki (2003) i Tsumiki no Ie (2008) Kunia Katōa, Inaka Isha (Kōji Yamamura, 2007) ili većina ga-nime ostvarenja (2006-2007), to je za zapadnjačku umetnost De profundis, animirani film nastao u špansko-portugalskoj koprodukciji, predvođen Miguelanxom Pradom, autorom neobičnih stripova. Iako početnik kada je režija u pitanju, Prado sa neverovatnom lakoćom uspeva da stvori delo koje impresionira harmoničnim preklapanjem nezaboravnih slika i emocijom obojene muzike, kao što je to 2003. pošlo za rukom (tada takođe debitantu) Dominiqueu Monferyu u oživljavanju kratkometražne animacije Destino, začetoj u saradnji Salvadora Dalía i Walta Disneya.


Inspirisani platnima Henria de Toulouse-Lautreca i Egona Schielea, fantastičan crtež i nečujni pokreti u Pradovoj "Dubini" odraz su nesvakidašnje elegancije i dokaz nesputane imaginacije tvorca. Izrazi na licima protagonista  (neretko na granici sa simpatično-grotesknim) i maestralne orkestracije prožete horskim deonicama govore više od reči, pa zato one postaju suvišne, a odluka da ne bude dijaloga opravdana i logična. Bilo da su eterične, dramatične ili melanholične, uvek milozvučne melodije  stapaju se sa očaravajućom paletom boja, dok De Profundis klizi pred očima gledaoca, onako kako bi se kap vode slivala niz prozirno telo Beskraja, jer nema tog kadra za koji ne poželite da traje čitavu večnost. Ljubav, smrt, reinkarnacija, snovi i misterija ključni su sastojci ove setne, poetične bajke - zanosnog snoviđenja, okupanog u plavetnilu, koje u svojoj srži nosi samu esenciju lepote i nadahnuća...

De profundis je nesumnjivo plod neizmerne ljubavi, ali i nemilosrdnog razbijanja konvencija. Idući alternativnim putem i pritom se suprotstavljajući 3D-trendovima, Prado sebe prikazuje kao vrhunskog umetnika, a ne kao zabavljača. I zato zaslužuje najiskrenije divljenje.

Trejler:

No comments:

Post a Comment