A
Alain Robbe-Grillet (1922-2008), diplomirani inženjer poljoprivrede (!), pisac i filmotvorac, bio je začetnik književnog trenda
nouveau roman i jedan od pripadnika grupe Rive Gauche (Left Bank) francuskog novog talasa, uz stvaraoce kao što su
Chris Marker (La jetée) i
Alain Resnais, sa kojim je sarađivao na višeznačnoj "dramisteriji"
L'année dernière à Marienbad (Last Year at Marienbad, 1961).
(L')année dernière à Marienbad (1961) - uprkos visokoj (i neporecivoj) umetničkoj vrednosti (inteligentnom scenariju, besprekornoj režiji, bravuroznoj glumi, vanserijskoj fotografiji, ingenioznoj montaži, raskošnim kostimima, kitnjastim enterijerima i velelepnom eksterijeru) atmosfera ume da bude uspavljujuća i monotona, pa zato treba uložiti dodatan napor i biti natčovečno strpljiv i skoncentrisan kako bi se film ispratio do kraja. Sve što je ARG sam napisao i režirao daleko je pitkije.
Anicée Alvina - preslatka brineta senzualnih usana, snenog pogleda i zanosnog tela obeležila je
Glissements progressifs du plaisir (optužena) i
Le jeu avec le feu (Carolina, kćer bankara na ivici bankrotstva).
Arielle Dombasle - iako nije najlepša među lepoticama koje su prodefilovale kroz RGove "bajke za odrasle", njena krhkost i eteričnost zrače neizmernom snagom kroz dominu Saru de Blonde (
Un bruit qui rend fou) i enigmatičnu Leilu/Gradivu/Hermionu (
C'est Gradiva qui vous appelle).
Artificijelnost - proizilazi iz preinačavanja konvencionalnog zapleta i odstupanja od hronološkog redosleda događaja u korist repeticije (ponavljanja scena u izmenjenom kontekstu), prividnog odsustva emocija, metodičnih i geometrijskih opisa objekata koji zamenjuju (a zapravo daju uvid u) psihološki sklop likova.
Avangarda - nezaobilazan pojam pri opisivanju bilo kog od svega deset kompleksnih filmskih ostvarenja snimljenih tokom četrdesetak godina duge rediteljske karijere.
B
(La) belle captive (The Beautiful Captive, 1983) - Walter (Daniel Mesguich) upoznaje anonimnu devojku (Gabrielle Lazure) na podijumu noćnog kluba. Po telefonskom pozivu svoje šefice Sare Zeitgeist (Cyrielle Clair) odlazi na sastanak i od nje dobija pismo koje treba hitno uručiti izvesnom Comptu de Corinthu. U izvršenju zadatka prekida ga misteriozna plavuša sa kojom je iste večeri đuskao i koju vezanu i ošamućenu nalazi na putu. Odvodi je do obližnje vile u nadi da će pronaći/pozvati doktora, ali tamo ga, zajedno s njom, jedan od gospode u odelima zaključava u sobu. Prilikom vođenja ljubavi sa "zatočenicom" ukazuju mu se "magritovske" vizije i sutradan se budi u napuštenom i razorenom objektu, sa ujedom na vratu... Da li je sve bilo samo košmar?
Beskompromisnost - kao uslov za prepoznatljivost. Od svojih principa ARG nije odustajao čak ni onda kada je La Nouvelle Vague postao deo daleke prošlosti.
Bizarnost - obično obeležava svojevrsni (uvrnut i rezak) smisao za humor, ponašanje i odnose između aktera, ponekad i njihov izgled.
C
Catherine Jourdan (1948-2011) - kratko ošišana plavuša u halucinogenoj avanturi L'éden et après i "anagramskom blizancu" N. A Pris Les Dés... ostaće upamćena po zanosnom, gotovo ritualnom plesu koji izvodi u kafiću Eden, dominirajući nad kolegama, i koji nastavlja u solo tački na Đerbi, okružena lokalnim sviračima.
Catherine Robbe-Grillet (rođena Rastakian, 1930) - supruga, tumači nekog od (ključnih?) sporednih likova u prvih pet filmova - u L'immortelle je, recimo, Leilina poznanica koja na skoro sva N-ova pitanja odgovara sa "ne znam", dok se u L'homme qui ment transformiše u apotekarku koja sarađuje sa članovima pokreta otpora, a možda i sa okupatorom.
C'est Gradiva qui vous appelle (It's Gradiva Who's Calling You, 2006) - Orijentalista John Locke (James Wilby) provodi vreme u Marakešu istražujući Delacroixove crteže, nastale na tom području. Njegova tamnoputa sluškinja i ljubavnica Belkis (seksepilna Dany Verissimo) uručuje mu paket (nepoznatog pošiljaoca) sa slajdovima provokativnih ilustracija koje bi mogle da pripadaju Delacroixu. U sve intenzivnijim snovima sreće ženu u belom (Arielle Dombasle) koja neverovatno podseća na glumicu elitnog kluba "Zlatni trougao" (u vlasništvu trgovca belim robljem/zubara/vrača Anatolija) i koja bi mogla da bude duh belkinje iz harema pogubljene u XIX veku zbog veze sa spomenutim slikarom. Ne obazirući se na Belkisina upozorenja, John dospeva u opasno društvo...
Č
Četvrti zid - razbijen više puta, uz šmekersko namigivanje (bezobraznoj) publici.
Čovek - (namerno) podređen mestu u kome se "radnja" odigrava. (Ili se samo tako čini?)
Ć
Ćorave bake - igra u kojoj učestvuju Laura, Sylvia i Maria u L’homme Qui Ment, zatim studenti (koji krše pravila) u L'éden et après i N. A Pris Les Dés..., a gledalac obavezno dobija povez preko očiju.
D
Daniel Emilfork (1924-2006) - svojom neobičnom (i pomalo jezivom) pojavom uveličava Trans-Europ-Express, kao lažni policajac, i La belle captive, kao "ljubazni" detektiv. Neki ga se sigurno sećaju iz homoerotične plesne tačke Fellinijevog Kazanove (Il Casanova di Federico Fellini, 1976) i zajedničkog projekta Caroa i Jeneuta La cité des enfants perdus (1995).
Dekonstrukcija - narativ je konstruisan kao slagalica, a zatim su njeni komadi ispremeštani, skriveni ili sasvim uklonjeni.
Detalji - uvek u izobilju, ali je teško razlučiti koji pomažu, a koji odmažu u razjašnjenju priče.
Dezorijentisanost - stanje u koje su gledaoci (mazohisti, hteli oni to ili ne) i pojedini protagonisti dovedeni.
Dvostruka (uloga) - ARG neretko dodeljuje dve ili više uloga istom glumcu/glumici, produbljujući paradoksalnost opisanih situacija.
Dvotočkaši - bicikl i (ređe) motocikl, kao prevozno sredstvo, artefakt za zbunjivanje ili sastavni i neodvojivi deo mizanscena.
DŽ
Džamija - jedna od okosnica izvanrednog prvenca L'immortelle.
Đ
Đerba - prelepo tunižansko ostrvo na kome su delom snimani L'éden et après (1970) i N. A Pris Les Dés... (1971).
E
(L')éden et après (Eden and After, 1970) - Grupa (bezosećajnih) studenata okuplja se u kafiću Eden, gde prekraćuje dokolicu - "pretvaraju se da su tužni ili srećni, da vole ili raskidaju veze, jer u njihovim beskorisnim životima ništa nije zanimljivo". Pojavljuje se plavooki stranac (Pierre Zimmer) koji im pokazuje isceliteljski trik, naučen u Africi, nudi "prah straha" i učešće u eksperimentu. Njegova "žrtva" je Violette...
Egzotika - naglašava značaj lokacije - Istanbul, Đerba, Marakeš...
Eliptičnost - početak je kraj je početak.
Erotika - uprkos sadomazohističkom predznaku, erotične vinjete prožete su nežnošću, ma koliko to čudno zvučalo, i samo naizgled deluju mizogeno. U jednom intervjuju, RG je izjavio da na njega nije uticala filozofija markiza de Sada, ali je priznao da ima nesvakidašnji ukus za erotiku.
Eugène Delacroix (1798-1863) - severnoafričku avanturu francuskog romantičara ARG je iskoristio kao povod za istraživanje njegovih ilustracija. Slično Kenu Russellu, interesuje ga trač, a ne činjenica.
Eva - možda slučajno, a možda i namerno, ovo je ime koje nosi prostituka u Trans-Europ-Express (1967), dok ga narator N. dodeljuje Violette u N. A Pris Les Dés... (1971), jer navodno ne može da se seti kako se ona stvarno zove.
F
Fantazija - pitanje koje ćete često sebi postavljati je: Čija je ovo fantazija?
Femme fatale - većina junakinja odgovara opisu fatalne zavodnice, bilo da je ona anđeo smrti, kurva, veštica, vampirica, utvara ili nešto šesto.
Fetiši - vezivanje i bičevanje su dominantni, a iza njih dolazi ostavljanje tananih ožiljaka oštricom noža. Glissements progressifs du plaisir je privilegovan oslikavanjem kože i lomljenjem jaja na nagom ženskom telu.
Francis/Frank/Franz - slovački glumci, braća Króner, tumače lik namrgođenog Franza u
L’homme Qui Ment (Jozef) i
L'éden et après (Ľudovít), dok privatnog detektiva/kidnapera Franza/Francisa igra Jean-Louis Trintignant u
Le jeu avec le feu. Frank (Fred Ward) je glavni junak, njegov duh ili imitator u
Un bruit qui rend fou. O pisaniju Franza Kafke (1883-1924) ARG je rekao sledeće:
"He has been read as having a metaphysical and religious message - the relationship between the Jew and his God. This is the influence of Max Brod, his friend and first biographer. It doesn’t interest me in the least. I read Kafka as the revelation of a world, which is much more important than yet another meditation on the Talmud. Brod’s reading of Kafka is reductive and restrictive, as if his work could be reduced to metaphysical relations. What I find extraordinary is the actual presence of this opaque world."
Frustracija - sleduje vam, ukoliko ste navikli (i navukli se) na holivudske produkte. Mada, nikad se ne zna...
G
Glissements progressifs du plaisir (Successive Slidings of Pleasure, 1974) - Studentkinja (?) i prostitutka (Anicée Alvina) osumnjičena je za veštičarenje i ubistvo cimerke Nore (Olga Georges-Picot). Odvedena je u ustanovu kojom rukovodi sveštenik i časne sestre i koja u podrumu krije tamnice za kažnjavanje zatvorenica, a potom joj je dodeljen advokat - slika i prilika ubijene devojke. Slede ispitivanja (praćena postomodernim performansima), i u završnici, pokušaj rekonstrukcije zločina...
Golotinja - u službi umetnosti.
H
Hermetičnost - mnoge će zavarati autorovo samopovlađivanje i pomisliće da u svoj svet nije želeo da pusti nikog, odnosno da je u njega nemoguće prodreti. Naprotiv. Njegova namera bila je da aktivira pasivnog posmatrača, pripisujući mu ulogu (drugog) montažera i podstičući ga na traganje za značenjima, pa makar završio na stranputici.
Hipnotičnost - karakteristika atmosfere br. 1.
(L')homme qui ment (The Man Who Lies, 1968) - Boris Varissa (Jean-Louis Trintignant) predstavlja se kao Jean Robin i dolazi u mestašce nedefinisane zemlje gde ga niko ne prepoznaje (i u čijoj blizini je ustreljen). U pokušaju da isprede priču o heroju/izdajici pokreta otpora, lagano se uvlači u živote udovice Laure (Zuzana Kocúriková), sestre Silvije (Sylvie Turbová) i sluškinje Marije (Sylvie Bréal) pravog/lažnog Jeana Robina...
I
Iluzija - moglo bi da stoji umesto "slagalica" (vrati se na "dekonstrukcija").
Igra - ponekad je od presudne važnosti - kartanje (kockanje poremećenih pravila), mažong (prilikom kontakta sa stolom, pločice koje igrači koriste proizvode izluđujući zvuk iz originalne verzije naslova Un bruit qui rend fou), špijunska, seksualna ili poigravanje gledaočevom percepcijom.
(L')immortelle (The Immortal One, 1963) - Prilikom svog boravka u Istanbulu, zapadnjak N tužnog izraza lica (Jacques Doniol-Valcroze) upoznaje tajanstvenu L (Françoise Brion) na zabavi. Nakon kratkotrajnog druženja, ona nestaje i N odlučuje da je pronađe, ali nailazi na prepreke veće od pukog nepoznavanja jezika...
J
Javna kuća - često poprište radnje.
Jean-Louis Trintignant - isto što će i Kyle MacLahlan postati za Davida Lyncha, dvadesetak godina kasnije. U Trans-Erop-Express smrtno je ozbiljan kao kriminalac Elias koga ne interesuje normalan seksualan odnos, već samo silovanje, briljira kao mitoman u L'homme qui ment, da bi postao komični detektiv s brčićima (nalik Sellersovom inspektoru Kluzou) u Glissements progressifs du plaisir i Le jeu ave le feu.
(Le) jeu avec le feu (Playing With Fire, 1975) - Kidnapovana je kćer bankara Georgesa de Saxa (Philippe Noiret), ali se ispostavlja da su otmičari pogrešili. Ne bi li zaštitio svoju mezimicu Carolinu (Anicée Alvina), zabrinuti otac odlučuje da angažuje detektiva Franza (Jean-Louis Trintignant), na čiji predlog devojku sklanjaju u burdelj (!). Naizgled pristupačan triler ubrzo se pretvara u seriju psihoseksualnih vinjeta, koje se (ne)logičnim tokovima kreću ka iznenađujućem preokretu...
K
Koherentnost - ne postoji u Robbe-Grilletovom rečniku.
Krv - suptilno puštena u više navrata (čak i plastičnoj lutki). Natpisi kao što su "bouvez du sang" (pij krv), "sang=vie" (krv=život) i "don du sang" (doniraj krv) krase zidove kafića Eden.
L
Lavirint - u koji god je grad ili objekat smestio svoju neortodoksnu priču, predstavio ga je kao lavirint sa bezbroj ćorsokaka.
Laž - lice je i naličje istine, a ne mora biti nijedno od ta dva.
Leila - ili Lala, izmišljeno je ime glavne junakinje L u L'immortelle i jedno od tri imena lik(ov)a koje tumači Arielle Dombasle u C'est Gradiva qui vous appelle.
Lezbijanizam - najtransgresivniji u kontroverznom Glissements progressifs du plaisir. Bujna mašta Zatočenice koja ne štedi ni časne sestre bila je razlog za vođenje krivičnog postupka u Italiji i donošenje sudske odluke o javnom spaljivanju (trake, naravno, jer prave veštice ne postoje).
Ludilo - u nedostatku boljeg argumenta, da se iskoristiti u cilju objašnjenja postupaka određenih likova.
LJ
Ljubav - sadržana isključivo u nastranom obliku. A RGova ljubav prema kreaciji je neizmerna.
M
Misterija - stalno prisutna i intrigantna, naročito kada je šuplja... što nikad nije... ili ponekad jeste?
N
N - ime je glavnog junaka, izgubljenog na ulicama
Istanbula i suočenog sa nerazumevanjem ljudi koji ga okružuju, u
L'immortelle i ime naratora (koji baca 3 kockice, baš kao što naslov nagoveštava) u
N. A Pris Les Dés...
N. A Pris Les Dés... (1971) - I naslovom i sadržinom, ovo ostvarenje je anagram godinu dana starijeg L'éden et après, mada postoji mogućnost da je ARG iskoristio prvobitno odbačene scene i dosnimio nekolicinu novih. Violettina halucinogena avantura preobražena je u nagradnu igru sa duhovitim ishodom, čime postaje i kritika televizijskih šou-programa.
Nelinearnost - uz nekoherentnost i nepredvidivost (epiloga), najbitnija osobenost narativa.
Nezaobilazni (elementi vizuelizacije) - slomljeni stakleni predmet (čaša ili flaša), vodena površina (more) i brodovi, gvozdeni krevet, slika/fotografija/razglednica, ključ (veliki i metalni), ogledalo, stolica na doku, nož, voće, cipela (aluzija na Pepeljugu?)...
NJ
---
O
Oniričnost - karakteristika atmosfere br. 2.
P
Paradoks - i vremenski i prostorni.
Parodija - pretežno na (hičkokovske?) trilere, mada su zbijane šale i na računa gialla i (neo-)noira.
Piet Mondrian (1872-1944) - famozna Kompozicija s crvenom, plavom i žutom poslužila je kao osnova za zbunjujući enterijer kafića Éden.
Prefinjenost - u izražavanju.
Promućurnost - scenarija, tj. dijaloga povremeno liči na apsurdnost.
Provokacija - za čula i intelekt.
R
Referentnost - jedno druženje sa ARGom je kao nijedno, budući da on neprestano upućuje na sve što je prethodno stvorio.
Rekonstrukcija - oni koji sebe smatraju odvažnim i na raspolaganju imaju dovoljno slobodnog vremena mogu da slede rediteljev primer (
N. A Pris Les Dés...) i preurede slučajni uzorak zarad lakšeg dešifrovanja izvornog materijala.
"The images that your eyes steal here and there are only images. They have no meaning attached as an inherent nature. They have no other significance than that which you choose to give. An order that's reassuring or desperate. It's you who makes it. Out of laziness... or fear."
René Magritte (1898-1967) - slika
La Belle Captive poznatog belgijskog nadrealiste inspirisala je ARGa na istoimeni film.
S
Samoironija - najuočljivija u labudovoj pesmi
C'est Gradiva qui vous appelle:
"Don’t dream too much. It’s out of fashion."
San - neprekidni "san u snu" na n-ti stepen. Sa
La belle Captive (1983), ARG postiže ono što je Nolan pokušao sa Inception-om, iako polazi od drugačijeg koncepta.
Sinopsis - ne može ni približno da dočara RGovo eksperimentisanje sa narativnim tkivom.
Smrt - ide ruku pod ruku sa snom i ume da bude nečija uobrazilja.
Š
---
T
Tišina - duge sekvence bez dijaloga, provedene u lutanju glavnog junaka/junakinje.
Trans-Europ-Express (1967) - Film u filmu. Vragolasta kvazi-detektivska (špijunska?) priča koja se usredsređuje na švercera droge (Jean-Louis Trintignant).
U
Un bruit qui rend fou (The Blue Villa, 1995) - Godinu dana pre povratka Franka (Fred Ward) na grčko ostrvce (koje naseljavaju i Kinezi), dogodilo se ubistvo koje je počinio on ili Nordmann (Charles Tordjman), scenarista i očuh maloletne Sante (Sandrine Le Berre), a velika je verovatnoća da je isto izlažirano i da se curica krije u lokalnoj javnoj kući The Blue Villa, pod pseudonimom Lotus Blossom. Sujeverni meštani su ubeđeni da je i Frank mrtav i da je njegov duh vođen željom za osvetom i za ponovnim sjedinjenjem sa voljenom Santom...
V
Voajer - ono što postajete, ako ikada prevaziđete status ćorave bake.
Vrisak - poziv u pomoć ili, jednostavno, krik zadovoljstva?
Z
Začudnost - karakteristika atmosfere br. 3.
Zašto - ima svoje zato i onda kada ga nema.
Ž
Žena - svojevoljno zlostavljana i istovremeno glorifikovana - bez njenog prisustva, umetnost počinje malim "u"...
