Posle više od godinu dana zaboravljivih snova, evo jednog koji nije izvetreo odmah po buđenju...
-------------------------------------------------------------------------------------------
U društvu školskog druga, koga odavno nisam video, belim kombijem sam stigao do nepregledne livade. Kada smo izašli iz vozila, primetio sam da nosi bledoplavu haljinu sa srebrnim šarama. Čvrsto je gazio po zelenoj travi, a ja sam lebdeo iznad, bojeći se krpelja koji su se u njoj možda skrivali. Ubrzo smo se približili osunčanom zaseoku i zašli u prašnjavu ulicu, gde je grupica dečaka, ne starijih od deset godina, igrala fudbal. On im se nakratko pridružio, a ja sam, osmehujući se, posmatrao njihovu igru. Trenutak kasnije obreli smo se pored krupne krave u tesnoj štali, na imanju seljaka koga je trebalo da intervjuišemo. Ispričao nam je da su joj se, dok je bila steona, u nekoliko navrata nadule noge i vimena, a dlake nakostrešile, čineći je paperjastom, i da umalo nije uginula, donoseći na svet svoje mladunče. Spomenuo je i dvojicu mladih veterinara, koja su je spasila pomoću kišobrana. Po povratku kući, čim sam zatvorio ulazna vrata, počela je mećava, a u sobi su me sačekale majka i baba sa nalazima Zavoda za transfuziju krvi...
No comments:
Post a Comment