21 Jun 2011

Hatsukoi (Mari Terashima, 1989)

U ovom kratkometražnom art filmu avangardistkinje Mari Terashime prepliću se, uslovno rečeno, dve narativne niti. Jednu ispreda dečak sa teleskopom i u mornarskom odelcetu (Yoko Kamekawa), u potrazi za malom, belom pticom (slobodom?), a drugu devojčica u jarkocrvenoj haljini (opet Yoko Kamekawa) i njen staratelj (ili inceostoidni ljubavnik?), sredovečni muškarac u invalidskim kolicima. Osim njih troje, rediteljka uvodi proročicu i razigranu kraljicu sa maskom, u pratnji dvojice takođe maskiranih slugu, a sve to da bi opisala (slatku?) prvu ljubav (!). Međutim, kada pređete preko nedvosmislenog naslova i prihvatite ga kao putokaz kroz začudno koreografisane scene, naći ćete se usred zavodljive, ekscentrične, idiosinkratične igre, čija pravila su duboko ukorenjena u ljudsku podsvest. Zato nikad niste sigurni da li sva ona bizarna snoviđenja u sebi sadrže i nešto više nego što se u početku čini. Prerano gubljenje nevinosti, suočavanje sa strahovima i parabola o samootkrivanju samo su neka od nagađanja o mogućim mada ne i nužno tačnim značenjima. Hipnotišuća atmosfera ostvarena je prelepom zrnastom fotografijom i opojnom, eteričnom muzikom, navodeći vas da se iznova prepuštate Terashiminom eksperimentu...

No comments:

Post a Comment