3 Aug 2010

Nimmermeer (Toke Constantin Hebbeln, 2006)

Nastao u produkciji Akademije Baden-Württemberg i Frisbeefilmsa, Nimmermeer je Hebbelnovo nadahnjujuće debitantsko ostvarenje. Jednostavna i u koprenu iskrenih emocija ušuškana priča o odrastanju, u duhu mračne i poetične bajke, magičnom atmosferom tangira dela Ingmara Bergmana, Tima Burtona i sramno potcenjeni Giorgino, Laurenta Boutonnata, odnosno pisanije braće Grimm i H.C. Andersena.


Jonas (Leonard Proxauf) je siromašak koji sa svojim ocem ribarom živi u trošnoj kolibi, blizu skromnog seoceta, negde na obali Severnog Mora. Tokom jedne noći, stari Helge (Rolf Becker) odlazi u nepovrat, prethodno obećavajući sinu da će, kao nekada, prekriti pesak "srebrom iz raja" (aludirajući, naravno, na ribe). Dečaka oprhrvanog tugom u svoju kuću dovodi licemerni sveštenik Ekdahl (Sylvester Groth), čija je nemilosrdna priroda antiteza simpatičnoj ličnosti brižnog oca-sanjara. Predstava senki putujućeg cirkusa, pod vođstvom (pomalo jezivog) patuljka Grida Gribaldija (Manni Laudenbach), ponovo će izmamiti osmeh na nevino lice.


Izvanredno tumačenje uloga kompletne postave glumaca, na čelu sa briljantnim jedanaestogodišnjakom, samo je jedan od brojnih kvaliteta Nimmermeera. Dok mališan pleni svojom zrelošću i bez spoticanja nosi nametnut mu teret na nejakim plećima, autor vas sa sigurnošću vodi kroz hipnotišući svet milozvučnih, melanholičnih melodija i lucidnih, pažljivo skrojenih slika, kojima dominiraju čarobno prljave nijanse braon, sive i plave boje, oživljavajući neka minula vremena. Nepretenciozan scenario ove drame prožete suptilnim (skoro nevidljivim) natprirodnim elementima, Hebbeln je napisao u saradnji sa kolegenicom (takođe početnicom) Ninom Vuković, a sačinjen je tako da ga razume i da u njemu uživa nekoliko generacija gledalaca, pod uslovom da oni mlađi još uvek nisu otupeli na istinsku lepotu. Popunjavajući naprsline u stvarnosti (obeleženoj mirisom smrti) čistom, svetlucavom, detinjom fantazijom, ovo dvoje pokazuje nesvakidašnji pripovedački talenat.


Maksimalno iskoristivši svaki od onih šezdesetak minuta, reditelj nam poručuje da od njega tek treba da očekujemo nove filmske pobede. Nadajmo se da nas neće izneveriti...

No comments:

Post a Comment