23 Jul 2010

Glass Lips (Lech Majewski, 2006)

Kakav veličanstven početak! Grmljavina, planinčine i magla. Dok se stene ogledaju u mirnoj površini jezera, tmurnu idilu slama plač novorođenčeta, čija pupčana vrpca visi sa kamene površi... Nije prošlo ni pet minuta, a Majewski je već ščepao Esenciju Lepote i hipnotišući kadrovi se elegantno smenjuju jedan za drugim. Ova avangardna drama, oslobođena dijaloga, redefiniše žanr (i ono što nazivamo filmom), dajući snoviđenju potpuno novo značenje.


Vodeći nas kroz hronološki ispremeštane događaje iz života mladog pesnika, zatočenog u ludnici, i odričući se uloge naratora (bar u konvencionalnom smislu), reditelj (istovremeno i scenarista, direktor fotografije, producent, montažer i kompozitor!) nam dopušta da od rasutih fotki disfunkcionalne porodice sastavimo album po sopstvenom nahođenju. Od nas takođe zavisi i da li ćemo za sobom ostaviti deo ponuđenog materijala (mada, za odbacivanjem nema potrebe) ili ćemo svakoj slici pokušati da nađemo mesto (makar i na marginama). Plašimo se da će nas u podrumu izmučene psihe (sin, majka) i ljudske izopačenosti (otac) dočekati Buđ i Memla, ali je naš strah bezrazložan, jer autor izbegava jeftine šokove, i suptilno, nemuštim jezikom, "izgovara" odurne i opore reči u omotu od frojdovštine.


Kao slikar, Majewski još jednom opčinjava neprikosnovenom pedantnošću i virtuoznošću, a kao muzičar (pored Schumannove kompozicije Dream i meksičke narodne pesme Que Bonito Amor) servira koktel od nezaboravnih ambijentalnih zvukova i depresivnih melodija. Vizuelno, Glass Lips je slojevita torta umešena od tajnih sastojaka većine prethodnih ostvarenja ovog Poljaka, a glazirana smesom koja donekle podseća na živopisni ciklus Cremaster Matthewa Barneya. Međutim, ovaj "photoplay" slatkiš nije ukrašen jarkocrvenim jagodama već kiselkastim kupinama, čiji ukus, kada se naviknete na njega, sve više prija.


Nemilosrdno ekperimentalne Staklene usne imaju monstruozno nisku ocenu na imdb-u, a jedinstvena su prilika da na istom mestu vidite obedovanje iz posude za pse, erotično polivanje mlekom pred ogledalom, ples sa lutkom na naduvavanje, fetiš stopala, stigmatu utičnica i ključaonica, kao i žrtvovanje crnog ovna u atrijumu koji formiraju stare tamnosive višespratnice. A ono nadrealno u filmu samo je bezazlena manifestacija podsvesti, pa je priručnik za dešifrovanje najčešće suvišan teret.

Ukratko, Estetsko Čistilište...

No comments:

Post a Comment