7 Jan 2015

Miracle Psychicer Seizan (Masami Annō, 1991)


Toliko opskurna da se, bez titlova, može pronaći samo sa originalnim glasovima ili sinhronizovana na bugarski, petodelna fantazija Miracle Psychicer Seizan deluje kao arhetipski predstavnik perioda tokom kojeg je nastala i kao ozbiljan kandidat za titulu najkitnjastijeg animea na temu "Večita borba dobra protiv zla".

Glavni junak, Takeru Seizan, dolazi feniks-ekspresom (na leđima boginje koja se po potrebi preobražava u žar-pticu ili svemirsku letelicu!) na Zemlju, kojom su zavladale nečiste sile. Njegov zadatak je, kao što već pretpostavljate, da planetu oslobodi od istih, a u tome će mu pomoći devojka Majumi i artefakti koje od blagonaklonih duhova dobija na dar – sveti mač, magična lopta i božansko ogledalo. Na pitanje da li će uspeti u vraćanju osećanja ljubavi čovečanstvu nije uopšte teško odgovoriti, budući da Takeru poseduje dovoljno moći da se iz svake borbe izvuče sa malim modricama i sitnim ogrebotinama ili, u najboljem slučaju, bez ijedne povrede. Zato i ne treba da čudi to što su naši susedi naslov preveli kao Nepobedivi Seizan.


Zasnovano na scenariju Šigemicua Tagučija, čiji opus, između ostalog, obuhvata brojne nastavke nekoć popularne tokusatsu serije Ultraman iz 70-ih, ovo ostvarenje bi se moglo podvesti pod kategoriju ukusnog grešnog zadovoljstva japanske sorte. U svojoj kemp-veličanstvenosti, koja podrazumeva da baš ništa nije nemoguće, donosi sočnu mešavinu romantizovane postapokaliptične avanture i (kvazi?) produhovljene palp fantastike, u kojoj se prepoznaje uticaj istočnjačkih religija, američkih B-filmova, evropske istorije, azijske i egipatske mitologije. Kakve veze sve to ima jedno sa drugim verovatno nije od presudne važnosti, dok maštoviti autori imaju keca (čitaj: mutanta-kanibala) u rukavu. Doduše, kao idejnog tvorca neki izvori navode Tošua Fukamija, humanitarca i gurua šintoističke grupe World (aka Cosmo) Mate, tako da je nešto od njegovih učenja sigurno ugrađeno u narativnu strukturu.

Iako poznavanje jezika (ili bar pokoje reči) ne bi škodilo, razumevanje dijaloga nije ključno za praćenje radnje, jer gotovo svaka (polučasovna) epizoda prati identičan sled događaja. Takeru se susreće sa individuom ili zajednicom koja ima nekakav problem, prolazi kroz iskušenja kako bi došao do rešenja, i na kraju se suočava sa uzrokom "boljke" - ogromnim i ružnim demonom koji se krije iza ljudskog obličja. Zvuči repetitivno, ali nije, s obzirom na dužinu trajanja OVA-e, a vaše unutrašnje dete će, pod uslovom da nije mnogo razmaženo, klicati od radosti.

Energična i dinamična, ova superherojska roudmuvi-bajka sadrži dosta akcionih scena, ali i mnoštvo anahronizama, u kojima se ogleda njena eklektičnost. Nakon jednookog i jednonogog majmuna i lažnog tengua, našeg čudotvorca napadaju monstrumi različitih boja, oblika i veličina, a kao najbizarniji se ubedljivo izdvaja stvor koji, verovali ili ne, izgleda kao hibrid dvorske lude i Godzile. Pored ekstravagantnog freak show-a, crtači pružaju i simpatičan dizajn dvoje protagonista i božanstava koja ih vode na putu pročišćenja, blago karikirajući sporedne likove. Studio Pierrot (12 kraljevstava) pobrinuo se da animacija prija očima, a seiyū-i i kompozitori za kompletiranje audio-vizuelnog ugođaja.

Ukoliko ste raspoloženi za nešto lepo i "prosvetljujuće" iz old-school produkcije, možda će vas Nepobedivi Seizan zabaviti... ili, ako govorite japanski, podstaknuti da se oprobate u "fansubovanju".

No comments:

Post a Comment