"There is no such thing as forever. Everything ends sooner or later. Just as it should. Because now is only now, and this moment... is so precious."
Pitak, ali misteriozan i, uprkos fantastičnim elementima, realističan narativ prati gorkoslatku svakodnevnicu krilatih bića koja se posle dugog sna bude u velikim čaurama, da bi po izlasku odatle nastavila da žive u neobično mirnoj zajednici sa običnim ljudima, tj. u svojevrsnoj utopiji unutar zidina utvrđene varoši. Krila im izrastaju nakon groznice (i nimalo prijatnog cepanja kože na leđima), a oreole dobijaju od enigmatičnog udruženja Čađavo Pero, čiji ih članovi spravljaju u posudama sličnim kalupima za kuglof. Iz epizode u epizodu, upoznajemo se sa simpatičnim protagonistima i inteligentno osmišljenim okruženjem, postavljajući sebi ona ista pitanja koja muče glavnu junakinju Rakku i pritom u potpunosti razumemo sve njene postupke, iako nam nije uvek jasno zašto je tako. Ritam odvijanja radnje ume da bude vrlo spor, ali ni u jednom trenutku ne deluje monotono.
Jednostavan crtež i fina animacija ne ističu se previše u odnosu na druga savremena ostvarenja japanimacije, ali su dovoljno lepi da u njima uživate (a naročito zadovoljstvo pričinjavaju pozadine). U paleti boja preovlađuju maslinasto-zelena, siva, bež i braon, koje imaju umirujuć efekat i u harmoničnom su odnosu sa relaksirajućom, eteričnom muzičkom pratnjom, te stvaraju vedro-melanholičnu atmosferu (nešto mračniju u drugoj polovini), odnosno izazivaju osećaj blizak dugim šetnjama po opojnim krajolicima ili sedenju kraj vatre uz šolju toplog čaja. U tom pogledu, neizbežna su poređenja sa serijalima kakvi su (podjednako sjajni) Kino no Tabi, Mushishi, a donekle i (depresivni) Serial Experiments Lain.
Krotak, skroman, poetičan i metaforičan, Haibane Renmei (aka Charcoal Feather Federation) najverovatnije neće prijati publici koja u animeima očekuje isključivo džinovske robote, tinejdžere sa natprirodnim moćima ili obilje krvavih akcionih scena, ali će sigurno naći put do srca onih gledalaca koji bi da se prepuste istovremeno rasterećujućoj i kontemplativnoj priči, vođenoj neodoljivim likovima. Kroz jedinstven spoj emotivne "slice of life" drame, suptilne fantazije i nenametljive meditacije o strahovima koji nas prate tokom života, scenarista Yoshinori ABe postavlja zagonetku čije rešenje nećete na kraju saznati, ali ćete svejedno uživati u potrazi za odgovorima. Ponekad, neznanje zaista ume da bude blagoslov.
Jednostavan crtež i fina animacija ne ističu se previše u odnosu na druga savremena ostvarenja japanimacije, ali su dovoljno lepi da u njima uživate (a naročito zadovoljstvo pričinjavaju pozadine). U paleti boja preovlađuju maslinasto-zelena, siva, bež i braon, koje imaju umirujuć efekat i u harmoničnom su odnosu sa relaksirajućom, eteričnom muzičkom pratnjom, te stvaraju vedro-melanholičnu atmosferu (nešto mračniju u drugoj polovini), odnosno izazivaju osećaj blizak dugim šetnjama po opojnim krajolicima ili sedenju kraj vatre uz šolju toplog čaja. U tom pogledu, neizbežna su poređenja sa serijalima kakvi su (podjednako sjajni) Kino no Tabi, Mushishi, a donekle i (depresivni) Serial Experiments Lain.
Krotak, skroman, poetičan i metaforičan, Haibane Renmei (aka Charcoal Feather Federation) najverovatnije neće prijati publici koja u animeima očekuje isključivo džinovske robote, tinejdžere sa natprirodnim moćima ili obilje krvavih akcionih scena, ali će sigurno naći put do srca onih gledalaca koji bi da se prepuste istovremeno rasterećujućoj i kontemplativnoj priči, vođenoj neodoljivim likovima. Kroz jedinstven spoj emotivne "slice of life" drame, suptilne fantazije i nenametljive meditacije o strahovima koji nas prate tokom života, scenarista Yoshinori ABe postavlja zagonetku čije rešenje nećete na kraju saznati, ali ćete svejedno uživati u potrazi za odgovorima. Ponekad, neznanje zaista ume da bude blagoslov.
No comments:
Post a Comment