C (Kenji Nakamura, 2011)

Kada je najavljen projekat ultrakratkog naziva C (u produženoj verziji - [C] The Money of Soul and Possibility Control), bilo je za očekivati nešto bar približno artistično kao Nakamurin prvenac Bakeneko (segment u okviru omnibusa Ayakashi: Japanese Classic Horror) i visokostilizovani spin-off Mononoke, ili bar upola uvrnuto kao psihotični i tufnasti Kūchū Buranko. Međutim, izgleda da je ovde reditelj precenio svoje mogućnosti i zaneo se u eksperimentisanju, isporučujući ukusan, ali nedopečen kolač.

Priča se usredsređuje na Kimimaroa Yogu, brucoša fakulteta ekonomije koga je, nakon nestanka oca i smrti majke, podigla tetka i koji želi da vodi normalan i stabilan život. Kako bi (pošteno) zaradio za studije, obavlja nekoliko honorarnih poslova, a onda iznenada (i na silu) sklapa faustovski dogovor sa vragolastim i misterioznim Masakakijem (iz banke Mida), koji mu nudi ogromno bogatstvo. Primoran je da učestvuje u "pogodbama" (Deals), kao "preduzetnik" (Entrepreneur, skr. Entre), a uz pomoć dodeljene mu "imovine" (Asset), zalažući sopstvenu budućnost (Collateral) i zarađujući crni Mida-novac (Midas-money)...

Spajajući naizgled nespojivo - akcionu fantaziju sa "shōnen" predznakom i kompleksan triler zasnovan na teoriji zavere i (kod nas još uvek aktulenoj) finansijskoj krizi, a namenjen "seinen" auditorijumu, ovaj anime je nedorečena, hladnjikava drama, pokušaj kritike materijalizma, potrošačkog društva i načina poslovanja današnjih banaka, kao i već mnogo puta obrađivana saga o Izabranom koji spasava svet od kolapsa. Najveći problem je u tome što su i ambicija i broj likova preveliki za tesan okvir od jedanaest epizoda, pa se zato pojavljuju rupe u zapletu i deus ex solucije u dvobojima tzv. Entre-a. Napadi koji nose imena kakva su "Micro/Mezzo/Macro-Flation", "Overheated Economy" i "Cannibalization" nisu ništa više do kitnjasti ukrasi u "proxy" borbama koje, uzgred budi rečeno, traju simboličnih 666 sekundi. Bankrotstvo sa kojim jedan od duelista obično mora da se suoči po isteku ovog vremena nosi drastične, neretko i nepredvidljive posledice (kakve su, primera radi, nestanci dece i njihovo brisanje iz sećanja roditelja), što je ostavljeno bez jasnih objašnjenja, a može se samo pretpostaviti da je u pitanju skretanje pažnje na smanjenje nataliteta. Takođe neobrazložen jeste i naslovni fenomen C, od koga strepi Međunarodni monetarni fond, a koji na scenu stupa u zbrzanoj završnici.

Ukoliko pređete preko (slučajne?) neozbiljnosti i narativnih propusta, C je poprilično zabavan i za oko prijatan serijal. U raskošnoj i hiperaktivnoj prezentaciji prevashodno se izdvaja nezaboravna nadrealno-psihodelična arhitektura Finansijskog Okruga, alternativne dimenzije u kojoj se odigravaju "pogodbe", i maštovit dizajn stvorenja koja predstavljaju fizičku manifestaciju imetka, a variraju od slatkih rogatih devojčica, preko zaposednutog hibrida žabe i zakrpljenog plišanog mede, do konjoglavih i sedmorukih čupavaca nalik kopiladi rođenoj u vudu-orgijama. Podjednako atraktivna je i stilizacija uvodne i odjavne špice, a valjalo bi pohvaliti i eklektičan, marljivo skrojen soundtrack Takua Iwasakija koji je, između ostalog, komponovao muziku za Samurai X: Trust & Betrayal i Witch Hunter Robin. Kvalitet animacije, nažalost, osetno osciluje, a kompjuterski generisani objekti su pomalo nezgrapno implementirani u dvodimenzionalnu animaciju.

Iako su prednosti Nakamurinog veselog i šarolikog ostvarenja za koji gram teže od njegovih nedostataka, rizik koji je (hrabri) autor preuzeo na sebe nije se u potpunosti isplatio. Možda bi procena nekog ekonomiste bila drugačija...